Tišina iliti Pita sa šumskim borovnicama
Još ne otvaram oči, a bude me sitni koraci na parketu, i škripa vrata dnevne sobe. Zatim zvuk paljenja televizora. Čujem tiho neke reči koje “grde”, znam dobro da imaju značenje protivu televizora, i odmah zatim čujem ljutite, iste sitne korake, koji, sad već glasno, marširaju kroz stan, i odmah zatim zatrese se dušek pored mene, a iz istog pravca dopire besno disanje kroz nos, kao kad mali jež u šumi pravi buku kao da hoda čopor medveda. I kroz suze mi se požali vlasnica ježevog disanja: “Tata mi ne da da gledam crtaćeeee!”
Po jutru se dan poznaje, a naši dani su bučni.
Puni reči, koraka, uzdaha, vrisaka, lupnjave, muzike, škripe, šištanja i pištanja.
Najveću razliku osetim kada ostanem sama kod kuće. Ta tišina je čudnovata pojava, napola omamljujuća, napola zbunjujuća.
Jer, kako da čovek prihvati tišinu, ako je navikao na kakofoniju svakakvih zvukova, koji su podloga za svakodnevni život.
Ponekad uhvatim sebe da čim ostanem sama u kući, uključim radio… čisto da bude neke “slike” u pozadini. Jer, ako odmah ostanem u potpunoj tišini, počnem da “čujem sebe”, a kako se to najčešće desi, kada sam sama imam toliko toga da obavim… poslaži veš, pokupi igračke, operi sudove, očisti fotke iz telefona i mailove iz kompa… ne ide da odmah osetim nabujale potrebe, koje su samo moje. Kad malo bolje razmislim, zašto da ne?!
Zato sam počela da žmurim na jedno oko, ne vidim prljave sudove, i fleku od flomastera na zidu. Samo sednem na pod, zažmurim. I slušam… tišinu.
U tišini vidim šumsku stazu, i rečicu s druge strane proplanka okruženog borovima. Vidim i pučinu, odmah posle zalaska sunca, modro plavu, i namreškanu, trepavice lepljive od soli. Vidim sebe kako vozim nekim putem, dugo, dugo, dok ne stignem na neku kamenu obalu, iz koje izranja još kameniji grad, šarolik i zanesen. Vidim jarko zelenu travu, i na njoj gomilu belih rada, medju vlatima svoja stopala. Tišina zatim stvara nove oblike. Prazne sobe, sveže krečene u belo, koje čekaju da se natenane ispune nameštajem, knjigama, slikama, životom… ali baš onako po našoj meri, do najsitnijeg detalja. Pomalja se i jedna naslovna strana, neke knjige, obirisi zasad nejasno kog kolaća, ali kolač je zasigurno, i knjiga je svetla, i slasna. U nekom sledećem kadru vidim filmsku ekipu, vredni ljudi, posvećeni, razbacani papiri scenarija, kolege u kostimima, i sve se pretapa u onih nekoliko sekundi potpune tišine pred sam početak snimanja.
Kada se naviknem na tu, samo moju tišinu, ona izrasta u toliko toga. I nije dovoljno ni nekoliko sati da se zaokruže sve misli. Samo rastu kao kvasac, i prete da raspuknu taj mehurić trenutnog mira.
Kao zvono na vratima, koje redovno preseče zalutalu penu maštarija, i vrati me u dnevnu sobu, pravo pred gomilu reči, pitanja, rasprava i nedoumica. Jer, Njima tišina ne znači, ona je tu da se spava, i to je jedini razlog da postoji :)
Sklapam zamišljenju svesku, u koju sam upisala sve svoje snove, i širim ruke da zagrlim svoj Život, i da on, sa šestoro ruku, zagrli mene.
Pita sa šumskim borovnicama
Testo:
400g brašna
200g putera
150g braon šećera
1 jaje
1 kašika ekstrakta od vanile
malo vode po potrebi
Fil:
1kg voća po izboru, ja sam koristila šumske borovnice
50g braon šečera
3 kašike gustina
cimet, rendana kora limuna, djumbir
belance i šećer za posipanje
Zagrejte rernu na 180 stepeni
Puter isitnite na kockice, preko prosejte brašno i umešajte prstima dok ne dobijete sipkavu smesu koja liči na krupnije prezle. Dodajte šećer, zatim jaje i ekstrakt vanile. Ako vam se učini da je testo previše suvo, po potrebi dodajte malo vode, i zamesite testo u loptu. Suvoća testa zavisi od veličine jajeta. Umotajte testo u providnu foliju i ostavite u frižideru jedan sat.
Premažite puterom kalup za pitu. Podelite testo na dva dela. Razvucite donju koru i obložite njome pleh, pažljivo utisnite testo uz ivice.
Voće umešajte sa šećerom, gustinom i začinima, i poredjajte u kalup. Možete donju koru pre redjanja voća da namažete blago ulupanim belancem, to će sprečiti sok da previše omekne donju koru.
Preko voća poredjajte razvučenu drugu koru. Možete da redjate rešetku, ili koru u celini, ali onda obavezno izbušite otvore u njoj, da bi u pečenju izlazila para. U ukrašavanju pustite mašti na volju.
Po želji gornju koru premažite blago ulupanim belancem i pospite šećerom. To je magična formula za ekstra hrskavu gornju koru.
Pitu ubacite u rernu na 50tak minuta, dok ne poprimi zlatnu boju.
Služite toplu ili hladnu, uz kuglu sadoleda ili nekog laganog krema.
Prijatno!
