Jesenja rapsodija iliti Tart manufaktura
Oduvek je treptala na samu pomisao promene.
Nove cipele za rodjendan, nove knjige s početka školske godine, novi razmeštaj u sobi, jastuk na suprotnoj strani kreveta, nove ljubičice i jagorčevina ispod preostalog snega, novo proleće, nova rana jesen...
Nije to zato što je nestalna, niti je to onaj nemir koji tera na brzoplete greške. Ona voli sigurnost, rutinu, ustaljen ritam. Čezne za ritualima, gnjezdi se u bezbrižnosti poznatog, lako krivuda unapred zacrtanim trasama.
Ali promena znači početak! Nove šanse, nove radosti, prazne listove za ispisivanje, i čiste šerpe koje čeznu za novim ukusima. Promene mirišu na mogućnost, na prilike i na radost.
Možda zbog tih neuništivih ružičastih naočara, ali ona pamti promene po dobrom. One gadne nisu ni bile promene, to su bili samo glupi kamenčići pobacani greškom po putu.
Ima 10 godina, ledeno je, sve smrzlo. Bela lada se jedva prevlači preko zaledjenih kolovoza sa svojih trista tona. Odlaze po mamu, i paketić koji izlazi kroz klizna vrata sakriven u teget nosiljku, prekrivenu štirkanom snežno belom pelenom. Par minuta kasnije, voze se ka kući, pored nje na zadnjem sedištu nosiljka, i dalje prekrivena. Ona se pomalo plaši, ali srce lupa kao ludo od radosti i znatiželje. Lada zastaje, iz sećanja je nestao razlog, mama i tata izlaze po nešto, na dva minuta. Ona ostaje sa nosiljkom, da je "čuva". Gleda u nju, hipnotisana, a onda krišom, sa dva prstića podiže štirkanu pelenu jedva primetno. U beloj školjki nosiljke smotuljak jedva veći od mace, sav umotan u belo ćebence, i garava crna glavica, prepuna kose koja štrči na sve strane.
Gleda je, bez daha, zbunjena i ozarena, a kroz glavu leprša samo jedna misao: "OVO... je u stvari moja sestra!"
I tada je počeo novi život.
Petnaestak godina kasnije, slično, a opet dijametralno suprotno, jedna jesen, baš kao ova sad, topla, osunčana i zlatna, promenila je zauvek način na koji će voleti.
A ima nešto sasvim posebno u tim prelaznim godišnjim dobima. Ona su nagla, eklatantno pokazuju svaku svoju promenu. Nema tu šunjanja, kao kada naidje zima, i nekako neprimetno, samo jednog jutra osvane sneg po krošnjama i krovovima. Ili kad leto objavi svoj dolazak, tek tako slučajno, kad breskve postanu sasvim mirisne i zrele. Svako proleće neprikosnoveno bljesne drečavo zelenim pupoljcima, koji prkosno izniknu po krošnjama. I zemlja miriše na svakom koraku, i apsolutno svaki dan ima svoju objavu nadolazeće promene.
S jeseni, snažno se radujemo džemperima, koso sunce blista po zlatnim krošnjama, sfumato na sve strane, paprike umirišu jutra i večeri, a dunje ormare.
Takav sfumato bio je scenografija za njenu novu priču, koja je krenula šunjajući se, kao jedno kasno, lenje leto, a onda blesnula zlatom najsunčanije jeseni koju možete da zamislite. Samo je došla ta priča, niotkuda, iz zasede, i naučila je sve ono što ranije nije umela, ni znala. Da gleda, da sanja, da čuva, da gradi, da stvara, da skriva, da miruje, da ne brine, da uživa, da živi, da sasvim jednostavno voli.
Promenila je ta jesen SVE. Zauvek.
Zato svake godine slavi jesen, kao neki mali paganski prazik ljubavi i života.
Upija sunce za zimske dane, prati tragove dva para malih stopala, koja šušte po opalom lišću, i s posebnom radošću pali rernu i šporet, da upotpuni jesenje "slavlje".
Jer, svaka promena, za nju je samo podsećanje na one najlepše, koje su joj život okrenule naglavačke, i ozarile je srećom zauvek.
TART MANUFAKTURA
Napala me tart manija. Koja je rezultirala skorom od četiri komada za jedan dan.
U osnovi isto testo, pate sucree.
Poslastičarski vanil krem sa puterom, ili čokoladni, koji nastane kada se doda crna čokolada u fazi dok je krem još vruć.
A od voća sam birala sledeće kombinacije:
Smokve i bademi uz čokoladni krem.
Maline i borovnice uz čokoladni krem.
Maline i borovnice uz vanil krem.
