All tagged maline
Mislila sam biće mnogo lakše.
Kad ono totalna propast.
Umesto da se vratim lagano, puna entuzijazma i radnog elana, teško mi je da sednem za tastaturu, kao pisac kad ima kreativnu blokadu. Želim da budem redovna, želim da izbacim novi post, imam u planu i tiramisu i osso buco i rižoto milaneze, i znam sad mislite: Hej ne izvlači se, nego daj te recepte.
Ovaj post je samo da vam kažem HVALA...
Hvala što ste tu, što delimo ovu ljubav prema zalogajima, mirisima i svemu očaravajućem što nam hrana pruža. Što rastemo zajedno, kroz nova iskustva, recepte, životne nedaće i radosti.
Ovaj post je i da vam kažem Izvinite...
Jer, moraću malo da zabušavam ovih nekoliko sledećih meseci.
Taman sam se obradovala proleću. Taman sam malo presložila ormar, izvukla neke tanke bluze i patike.
Taman sam posadila prvo cveće u žardinjere ispred ulaza u zgradu, i uz jedan prozor u stanu. Taman su počeli da se bude prolećni pundravci, i ono divno osećanje da samo od mirisa procvetalih višanja po Vračaru, umor i neispavanost prolaze, kao magijom.
To je samo još jedan dokaz da pravila nema, da neke jednostavne stvari mogu da budu baš ono pravo, da se može tražiti lepota, i zadovoljstvo, tamo gde ih najmanje očekujemo. I da nikad ne treba unapred odustati od nečega.
Jer, iznenadjenja se kriju svuda oko nas, a ponajviše u malim i običnim radostima!
Novembar bez kiše.
Kakva divna... i neobična pojava.
Da se žalim, neću. Da se radujem, trebalo bi. A i jeste mi milo što skoro svakodnevno sunce boji ovu kasnu jesen, i dozvoljava nam da ponekad zavaramo sebe da je rano proleće, i sednemo u neku baštu da popijemo kafu.
Oduvek je treptala na samu pomisao promene.
Nije to zato što je nestalna, niti je to onaj nemir koji tera na brzoplete greške. Ona voli sigurnost, rutinu, ustaljen ritam. Čezne za ritualima, gnjezdi se u bezbrižnosti poznatog, lako krivuda unapred zacrtanim trasama.
Bila je to posebna prilika, vikend, divan dan, poseta prijateljima, uživanje u prirodi, i pravi momenat da se ponese neka fantastična letnja đakonija. Nešto specijalno. Mali praznik za oči, dušu i nepca.
I rešila sam, biće to tart sa voćem.
Meni maline zasigurno uvek izmame osmeh na lice. Mirišu na rano leto, na dvorište iza kuće, na prvo branje, i simultano jedenje, bez pranja! Ništa nije tako slatko kao neoprane maline. Imam utisak da čim se pokvase, ona njihova baršunasta lepota, izgubi svu svoju draž.
Nakon šest godina singl, i skoro godinu i po duplog roditeljstva (ukupno sedam), došla sam do "genijalnog" zaključka - MANJE JE VIŠE.
I mada deluje nemoguće, i mada je potrebno mnooogo strpljenja, čeličnih živaca, i ozbiljne logistike, vredi pokušati odbraniti vrednosti i radosti običnog, jednostavnog odrastanja.
