Lenjost i mrzovolja u Srba iliti Tart sa limunom

Već neko vreme muči me jedno pitanje.

Zašto na sve strane, u svim sferama, tako često nailazim na ljude koji loše, ili ofrlje rade svoj posao?

Možda baš i nije tema vezana za kulinarske čarolije, ali nekim neobičnim sledom asocijacija, sve je krenulo od mojih bezuspešnih pokušaja da nadjem dobru kulinarsku školu u Beogradu.

Za nekoga ko toliko ponosno ističe svoje gastronomske posebnosti, i za naciju koja tako samouvereno tvrdi da se kod nas najbolje jede, prilično je poražavajuće da je broj mesta gde možete da usavršite svoju ljubav prema prirpemi hrani, tako bedan.

Izdvajam svakako mali broj posvećenika, zaljubljenika i utopista, koji ipak pokušavaju da prošire svoja znanja i iskustva, i održavaju, radionice, male škole, i okupljaju oko sebe divne ljude koje spaja slična potreba da provode svoje vreme pored šporeta. Oni su mali heroji, i ponosni vlasnici epiteta "borci za nešto bolje".  Hvala bogu, ima takvih ljudi i u ostalim sferama, ne samo kulinarskoj. 

Ali, meni i dalje to nije dovoljno. 

Zašto zemlja koja tako raznovrsno i kvalitetno pokušava da osvoji svoje mesto na gastronomskoj mapi sveta, ne poseduje ni jednu ozbiljnu kulinarsku školu ili institut?

I tako sam se ja razmahala u svojim razmišljanjima na sve strane.

U mojoj profesiji, profesiji mog supruga, mojih prijatelja i poznanika. U svakodnevnim susretima sa raznim zanimanjima, tokom običnih životnih aktivnosti. Toliko često nailazim na one koji ne umeju da odgovore na postavljeno pitanje, koji nisu sigurni šta uraditi, ne znaju, ne umeju da se snadju, ili u krajnjem slučaju i ne žele da urade nešto kako treba, a ne daj bože, i bolje nego što se od njih tražilo.

Palo mi je na pamet da okrivim način života u posleratnom periodu, kada je bilo dovoljno samo biti "dovoljno dobar", nikako iznad proseka. Svi su imali iste plate, bez obzira na učinak, i nije bilo potrebe za dodatnim trudom, kada za to nije sledila nikakva nagrada ili podsticaj. Egzistencija nije bila dovedena u pitanje. Nije moralo da se grize, bori, dovoljno je bilo samo obaviti osnove delatnosti, i plata je stizala na račun.

Onda me razmišljanje vodi i dalje. 

Ne postoji uzročno posledična veza izmedju kvaliteta i reakcije. Visoka dilpoma i prosek, ne znače automatski da će se za vas otimati kompanije kojima su potrebni baš takvi mladi stručnjaci kao što ste vi. To što ste izuzetno profesionalni i posvećeni, vredni i odgovorni, ne znači da će iko to prepoznati i podržati vas u vašem daljem napredovanju kroz profesiju.

Da prenesem to u moje "dvorište", u suštini najveći aplauz apsolutno ne odražava kvalitet odigranog komada ili uloge.

Tako je sve obezvredjeno, i trud, i kvalitet, i možda zato ljudi nemaju motiva da budu najbolji u onome što rade.

U obrnutom smeru, teško da će vam neko zameriti ako nešto uradite nedovoljno dobro. Sada su bitnije neke druge stvari, kriterijumi su se toliko izlizali, da kada biste i pokušali da utvrdite šta tačno znači "loše uradjen posao", imali biste prilično muke da doprete do same srži definicije.

A i kada pogrešimo, nemamo potrebu da pokušamo da ispravimo stvar, uradimo bolje, a da se izvinimo, to više nikome ne pada na pamet.

Pravila sam Tart sa limunom. 

Sve je bilo divno, i kora, i lemon curd, i onda je doslo do italijanskog meringa. To je u osnovi puslica, koja se priprema tako što se u umućena belanca polako uliva vreli šećerni sirup.

Sve je delovalo kako treba, ja sam zagrevala i zagrevala, pa mutila i mutila, i onda još mutila dok se smesa nije ohladila. Božanstveno bela i penasta, kada sam počela da je usipam u kesu za pajpiranje, shvatila sam da nešto nije kako treba, jer odjednom je bila nekako zrnasta.

Ukus je bio fin, ali konzistencija prilično neobična.

Odmah sam proverila sa mojoj "učiteljicom" Ninom, i saznala da nisam dovoljno ukuvala šećer, jer mi je termometar dodirivao dno šerpe, pa je temperatura sirupa bila lažna.

Puslice na mom tartu nisu baš idealne, ali tart je nestao za dan i po.

A ja se spremam za novu turu italijanskog meringa, jer "practice makes perfect". 

I tako...

I dalje ne razumem kako neko može da se bavi bilo čime, polovično, bez želje za usavršavanjem. Lenjost i mrzovolja su izgleda tako duboko pustile korenje da je beskrajno teško okrenuti stvari na bolje.

A svi oni koji imaju ozbiljniji pogled na svoju profesiju, nažalost i dalje ostaju posebna priča, a ne normalna pojava.

Možda će nekako ipak isplivati sve ono najbolje u ljudima, i ova naša sredina počne da raste i gradi neku novu energiju. 

A ja možda dočekam neki ozbiljan kulinarski institut, pa makar i kad budem u penziji. 

Za kuhinju makar, nikad nije kasno!

Tart sa limunom

Za testo odaberite neki od recepata sa interneta, ja ipak moram da čuvam "tajnu" Gjda Mirkov, a vi uvek možete da dodjete na neku od njenih savršenih radionica.

Lemon Curd

120ml soka od limuna, sobna temperatura

250g šećera

4g kore limuna, narendane

125g putera, sobna temperatura

4 velika jajeta, sobna temperatura

prstohvat soli

Nastruzite koru limuna u šećer, i sve izmiksajte u multipraktiku par minuta. Umutite mikserom penasto puter i smesu šećera i limun korice. Dodajte jaje, jedno po jedno. A onda sok od limuna i so. Sve umešajte. Sipajte u šerpu, i na srednjoj vatri mešajte sve vreme, dok ne zgusne krem. To će biti tek ispod temperature ključanja. Pokrijte folijom krem da se ohladi.

Italijanski Meringue

4 belanca

200g šećera

100ml vode

malo sirćeta ili limunovog soka

Belanca umutite penasto, sa malo sirćeta. Rastopite šećer i sirup, i kuvajte sirup dok ne postigne 119 stepeni. Vrh termometra mora da bude u sirupu, ali da ne dodiruje dno šerpe. Sve vreme mešajte. Kada postigne temperaturu, ulijte vreli sirup u umućena belanca, muteći mikserom smanjenom brzinom. Kada umešate sav sirup, i dalje mutite sve dok se činija skroz ne ohladi.

U pečenu ohladjenu koru za tart, ulijte lemon curd, i ostavite da se stegne u frižideru preko noći. Sutradan napravite meringue i ukrasite tart po želji.

(ako želite, umesto meringa, može da prodje i šlag :) A za viši stepen savršenstva, ko ima brener, neka fino oprlji vrhove meringa za potpuni užitak)

Prijatno!