Nova ljubav, novi pogledi

Rodjena sam u martu.

Kao zimsko dete, trebalo bi da imam urodjenu ljubav prema reskoj hladnoći, rumenim obrazima, ledenim prstima, i grejanju uz kamin ili pećku.

Od svega ovoga bila sam bespovratno zaljubljena jedino u opijajuću toplotu koja se zimi širi iz bilo kog izvora blaženstva poput peći, radijatora, a otvorenu vatru da ne spominjem.

Ali, što sam starija, hvala Bogu, svakim novim danom, ili godinom koja prodje, skupljam nova iskustva koja me uče da se sve menja. Pa čak i neke potrebe, i navike za koje sam mislila da su toliko duboko ukorenjene u moj karakter, da se nikada neće izmestiti iz suštine mog bića.

A koliko je lepo što ipak nisu!

Jedan ot tih ultimativnih stavova je oduvek bilo i moje nerazumevanje sveopšteg oduševljenja zimom, planinom, snežnim mećavama, kuvanim vinom u planinskim kolibama, i naravno skijanjem.

Od pakovanja kofera, do oblačenja i svlačenja nepreglednih slojeva odeće i opreme, vucaranja skija, sanki, geganja u pancericama, mokrih čarapa, rukavica, sušenja istih po grejnim telima apartmana, koji zbog toga večito izgleda kao da je u njega pala bomba, i da ne nabrajam dalje. Sve ovo u meni je izazivalo potrebu da zimi ne izlazim ispod ćebeta, dok maštam o egipatskim novim godinama, i eventualno razmišljam o boravku u spa sektoru nekog finog hotela, dok ostatak porodice vitla po snežnim padinama. Doduše, dok su deca baš mala, ni ovaj san nije bio blizu realnosti. Jer, ipak treba nekad i izvesti tu "loptu u skafaderu" na sneg, posle skoro sat vremena pripreme, i klizajući se provesti čitavih 30 minuta na vazduhu, a nakon toga nazad u sobu na presvlačenje pelene, pre nego što se njen sadržaj vrati u sobu u novom agregatnom stanju. Ma, prava zimska idila!

I tako, svake godine, mučne pripreme za zimovanje, i moja radost kada se zbog poslovnih obaveza put odloži, ili još bolje, otkaže.

Koliko sam samo bila luda. Tvrdoglava, i puna sopstvenih pogrešnih ubedjenja. 

Ove godine doživeli smo jednu od najhladnijih zima u istoriji Kopaonika. Uz mećavu koja je pretila da nas oduva, sa sve smeštajem, na Badnji dan.

A pre toga, nekoliko savršenih dana, sunčanih, prijatnih. I savršeno belih jutara, jer sneg je padao u ogromnim količinama, i sve oko nas je izlgedalo kao scenografija za rusku bajku. Deca su beskrajno uživala, rumenih obraza i nosića, opijeni ledenim vazduhom, bili su veseli i blaženi. Čak ni moj novogodišnji prezent u vidu temperature 38.2, nije uspeo da mi pokvari najlepši poklon ikada. 

To zrno ljubavi i lepote koje je ova zima posejala medju brazde moje zimske mrzovolje.

Zatim još jedan vikend ispunjen suncem, snegom, i toplim pauzama punim vrućih supa, palačinki i mirišljavog kuvanog vina punog začina, i sve je bilo nepovratno izgubljeno.

Zaljubila sam se ludački, pala sam za slobodu, slavno i potpuno, sa sve leptirićima, i titravim uzbudjenjem pri pomisli na vatru ognjišta na Jarmu, i mukle, zvezdane, polarne noći van te kolibe, koja nas je dočekala veselim pozdravom vijugavog dima, koji se uzdizao iz odžaka.

Nije bilo vremena da stanem na skije. Bilo je isuviše kratko, i morali smo nazad za Beograd. 

Vratili smo se, a ja sam hvatala sebe kako hodam gradom, zagledana u nepostojeće bele vrhove, i kako računam datume izmedju snimanja i predstava, škole i vrtića, i pokušavam da izmislim rupu za još jednu avanturu.

Kao i svaka ljubav, i ova nova od mene je načinila boljeg čoveka. 

Moj ustaljeni "baba fazon" je počeo da podleže novom pogledu na svet, jer treba biti voljan spakovati se "danas za sutra", izvrnuti sve naopačke, prekršiti par pravila, i otići.

A sada sam voljna, i ne samo to. Sada sam ŽELJNA!

Kakva radost, i lepota, nova snaga, i nova svest. Da život postoji samo sada. A "sada" prodje u trenu. Dok sačekam da bude pravo vreme, da ne budem umorna i preopterećena, dok deca porastu dovoljno da ne bude prekomplikovano, dok izbegavam mećave, i čekam mirne dane, ode nam život!

Zato, evo me "ljubavi", tu sam!

Živim... i dišem punim plućima ledeni vazduh. Navlačim sve te slojeve, a ispod njih srce bubnji svom svojom snagom. I čekam u niskom startu prvu sledeću avanturu.

Da nas opet zaslepi sunce, i zaveje mećava, jer prepreka više nema. 

Samo novih vrhova koji čekaju da ih osvojimo!