Pokušaj prelaska na isključivo domaće slatkiše iliti Cookies za užinu
Oduvek smo ješna familija.
Volimo slatko, slano, meze je apsolutni favorit, a tek teška artiljerija, poput jagnjećeg pečenja, pekarskog krompira... apsolutno ne pravimo pitanje.
I to je sve nekako prirodno, i bez velikog opterećenja.
Jedemo u slast tzv. comfort food, ali obožavamo i zeleniš, zdravu hranu, semenke, i uvek se trudimo šta god spremali ili jeli, da namirnice budu što je moguće više zdrave, iliti organske, ako je to uopšte moguće sasvim iskontrolisati.
Ali, borimo se protiv industrijske hrane, i pokušavamo da ispletemo mrežu prodavaca od kojih se snabdevamo, po idealnom principu “farm to table”.
E sad, da se ne lažemo, jer i sama imam problem sa bilo čime što je isključivo i ekstremno, mi se trudimo, i mislim da je to pravi način, ali ne bežimo s vremena na vreme ni od pizze, odredjenih grešnih izleta, i omiljenih slatkiša iz kutije ili kesice.
I ako je kazaljka na tasu nekako više na strani npr. domaće slanine, spanaća, proklje, mladog sira, našeg kiselog kupusa i džema, onda se tešim da će “svetla strana” pobediti, jer je “sila” u nama ipak jaka :)
A onda je u naš tabor stigla ona!
Prikladnog imena Višnja, i još prikladnije neizmerne, i ultimativne ljubavi prema HRANI!
Samo ću vam reći da su joj prve reči bile NJAM NJAM, i da sa nepune tri godine ima kila koliko neka deca kada krenu u prvi razred.
Ona širi radost, i ljubav prema životu svuda oko sebe, a osnova sveopšte radosti je bilo šta što se žvaće, gricka, ili mrma.
I to apsolutno SVE! Od slatkiša, preko kuvanih jela, do svežeg prokelja, brokolija i šargarepe.
Nema toga što ta neće pojesti.
U periodu puzanja, usisivač za mrve nisam ni palila, samo smo imali priličnih stresova tipa: ona nešto mulja po ustima, meni sumnjivo, zavučem prste da ipak proverim, kad ono majušni pauk. Jadan, nije ni znao šta ga je snašlo.
Sve je to velika radost, i zabava za ukućane i prijatelje, i nepresušna tema za prepričavanje dogodovština.
Ali, kako vreme prolazi, a ona stiže do visine kuhinjskih elemenata, stvari se polako otimaju kontroli.
Jer, ljubav prema čokoladi i hlebu uzima maha, i postaje problem ako bilo šta od hrane ostane na dohvat njene ručice. Da ne pominjem da je odlazak u prodavnicu nemoguća misija, jer se ispred kinder jaja, ili bananica, hipnotisano klati i mantra: "Kupi mi čokojadu, kupi mi joze (roze) jaje!" I jedina prevara koja uspeva je da uzmemo crnu čokoladu, pa onda pristane da odustane od ostalih stvari.
Tako veći deo dana samo vatamo krivine, i izmišljamo bajke zašto nema slatkiša u kući, ili zašto ne možemo u prodavnicu svakih dva sata, po "čokojadu".
Pretpostavljam da ne moram posebno da napominjem, da je mamim sin prvenac prvu bananicu tek omirisao sa nepune tri godine, a bombone nije ni znao kako izgledaju. I kao što to obično biva, sestra je kršila sva pravila od malih nogu, jer nekako je bilo teže očistiti kuću od slatkiša, pored sedmogodišnjaka.
Kako god, obrni okreni, eto nas u malom paklu zvanom, kako ukinuti ili makar ograničiti tu suludu količinu šećera koji se preliva po kući.
Verovatno se pitate: A sve ove djakonije koje mama pravi, ko to jede? Boli, ali priznajem, naravno oni. Na sve šećere iz kutija i kesica, još i mama bombarduje raznim ukusnim grehovima, sve tešeći se: Pa to je sve domaće.
Te smo tako mi jednoglasno, porodično, a bez kvoruma (čitaj mama i tata u duetu) doneli odluku da izbacimo, tj. pokušamo da drastično redukujemo količinu šećera koju deca unose.
S tim u vezi, jutros sam čekajuči devojku na reprizi privikavanja na vrtić, pošto je prva uspešna tura, isto tako uspešno poništena jednomesečnom pauzom, iskopala neki recept za Cookies-e, i malo ga prilagodila, pošto nisam imala kikiriki puter.
I rešila da to bude prvi u nizu recepata raznih domaćih užina i grickalica, kojima ćemo pokušati da izvršimo diverziju na industrijsku pošast.
COOKIES
Recept je prilična varijacija na temu recepta Jamie Olivera-a, i još uvek nije ni blizu savršenog. Ne brinite, malo čudno izgleda kada tokom pečenja počne da curi bundevino ulje iz keksića, ali na kraju se sasvim lepo zapeku. A iako ću sledeći put probati da malo smanjim količinu putera, i ovako su mmmmm, vrlo ukusni.
250g putera
1 manja supena kašika bundevinog putera
(u originalu ide 200g putera i 100g kikiriki putera)
200g demerera braon šećera
200g brašna
200g mlevenih badema, ja sam koristila listiće, ali mislimda je bolje da budu mleveni
2 jaja
malo ekstrakta od vanile
125g crne čokolade
Omekšali puter umutite penasto sa šećerom, oko pet minuta.
Varjačom umešajte ostale sastojke: jaja koja ste odvojeno umutili mikserom, brašno, bademe, vanilu i mrvljenu čokoladu.
Od smese kašikom vadite hrpice, redjajte ih u pleh prekriven peki papirom, i pravite razmak od 4cm otprilike. Malo pritisnite svaku hrpicu.
Pecite na 180 stepeni, 12 do 15 minuta, dok ivice ne porumene, a keks ne popuca po površini.
Ostavite da se sasvim ohladi.
Jedite uz hladno mleko, čaj ili usput u prolazu, ali čuvajte se, vrlooo je zarazno !
Naravno sve varijacije na temu su moguće. Integralno ili neko drugo brašno, suvo voće i bela čokolada, neki začini, kakao u samom testu. Probajte po želji, samo pustite mašti na volju.
