Isključivi sami sebe isključe iliti Izvrnuti kolač od ananasa

Ne volim kad je neko isključiv.  

Evo, sad dok pišem tu reč, razmišljam: "Lepo i piše!" Isključiv, znači isključio se, nije prisutan, stavio je zid pred sebe, i ništa do njega ne dopire. 

Koliko treba biti samodovoljan, egoističan, bez empatije, i elementarne pristojnosti, da pred sagovornika postavite "zid", čak i ako se ne slažete.  

I ne samo to. 

Koliko toga u životu možete da propustite tim stavom: "Ne jedem artičoke!" "Ne gledam limunade od filmova!" "Ne praktikujem da..." "Neću.." "Ne mogu.." "Ne želim..."  

Gomila negacija zguranih u jedan život. 

Kako li je tužan i predvidiv takav život.

I na samom početku, da razjasnim nešto. Neće mi se desiti da pobrkam Stav sa isključivošću. Ljudi sa stavom su ozbiljni igrači. Oni znaju šta žele, nemaju problem da se izraze, imaju svoje mišljenje, ali se ne trude po svaku cenu da promene vaše. Oni su samouvereni, ne mogu se lako obrlatiti, ali uz veliko dostojanstvo učestvuju u svakoj vrsti rasprave.

Kada sam bila mladja teško sam podnosila bilo koju vrstu sukoba, da ne kažem svadje. Uvek sam se nekako neprijatno osećala, i brzo bih ustuknula, misleći da prosto nije pristojno raspravljati se sa ljudima. A onda sam tokom godina shvatila, da je moja reakcija bila uslovljena upravo ljudima koji isključivo svoje mišljenje uzimaju za apsolut svake rasprave, i time praktično napadaju čoveka, umesto nečiji stav.

To je ona univerzalna karakteristika bahatih, nevaspitanih, a uzročno posledično nesrećnih, i ispraznih ljudi. Da napadnu čoveka neistomišljenika, i da napadom na ličnost proizvedu taj efekat povlačenja. 

Tako ti "isključivi" a priori imaju glavnu reč, oni se prvi izdvoje iz mase, i navuku one neodlučne na svoju stranu, a ovi "otvoreni" se sklone, puštajući pristojno one prve da iskažu svoj stav.

I eto nas u problemu. 

Polako se stvara jednačina Pristojan = Neutralan = Glup

Kada sam shvatila suštinu, lako sam se "prevaspitala".

I dalje pristojno dozvoljavam da neko ima drugačije, pa čak i dijametralno suprotno mišljenje, jer na kraju priče, to i dalje čini čoveka. Ali, pred isključivim ljudima ne uzmičem. Pristojno, ali čvrsto branim svoj stav, bez imalo emocija.

Ako neko ima gomilu loših emocija koje širi oko sebe, a ja ne dozvolim da ih "preda" meni, one ostaju samo i "isključivo" kod prvog vlasnika. Pa, nek se sam izbori sa njima kako zna i ume. Tom nekom je svakako lakše, navikao je na njih.

I sad, kakve veze ima ova priča sa kuvanjem, kolačima ili ananasom.

Pa... nikakve.

Danas je dan za takva razmišljanja. Ali, nije teško naći vezu izmedju "izvrnutih" ljudi i izvrnutih kolača. I jedni i drugi su osetljivi, morate pažljivo da baratate njima, i da pazite da se pri "preokretu" ne raspadnu :)

S tim što kolač na kraju svakako izaziva ISKLJUČIVO i samo sreću!

Izvrnuti kolač od ananasa

recept je naravno courtesy of Gospodja Mirkov !

Fil: 

1 čitav, svež ananas, očišćen i isečen na četvrtine kolutova

130g braon šećera

60g putera

Testo:

190g brašna 

kesica praška za pecivo

½ kašičice soli

1/4 kašičica mlevenog kardamoma

½ čaše soka od ananasa

90g putera

2 kašike ruma

ekstrakt vanile

180g demerara (ili nekog drugog smeđeg) šećera 

U posudi u kojoj ćete peći kolač, istopite puter na srednjoj vatri, sipajte šećer i mešajte dok se ne napravi karamel. Poslažite komadiće ananasa po karamelu i pustite par minuta da se peku. Sklonite sa vatre.

Prosejte brašno, so, prašak za pecivo i kardamom. U drugoj posudi penasto umutite puter i šećer, a zatim dodajte polovinu smese brašna, praška za pecivo, soli i kardamoma. Mutite srednjom brzinom, dodajte rum i vanilu. Kad se smesa sjedini, dodajte preostalu polovinu smese brašna, mutite, a zatim dodajte sok od ananasa. Prelijte sjedinjenu smesu preko karameliziranog ananasa.

Stavite u prethodno zagrejanu rernu i pecite oko 45 min na 180 stepeni. Pred kraj bocnite viljuškom testo, ako izađe bez mrvica, kolač je gotov. 

Prijatno!