Prvi dan leta iliti Cheesecake iz šume
Pljuštalo je kao ludo. Nebo se otvorilo, i sunulo sav zaostali sneg, i led koji je baba Marta krišom ostavila u džepovima, da li za koktele il' za sladoled? Ko će ga znati.
Samo znam da sam zapanjeno gledala kroz izlog omiljene kafeterije kako lete i plešu bele kuglice po asfaltu, haubama i krošnjama. Da li je moguće da je to bila svečana akademija za dobrodošlicu letu? Možda je moglo i malo maštovitije, možda da nas je pustilo proleće da uživamo u njenoj poslednjoj večeri koja miriše na lipe, i topli sumrak.
Ali ne. Ne ovaj put. Trebalo je videti svu silinu prirode, i onoga što može da nam priredi.
Dobro, da se ne lažemo, da smo neka ozbiljnija država, kao što nismo, ne bih imala priliku da ovu strahovitu pojavu, koja je uništila useve, i polupala haube i stakla na automobilima, pretvaram u poetičnu priču o veličini prirode.
Nažalost nismo. Tako da moramo da izvlačimo iz rukava sve ružičaste naočare, i vedrije poglede na svet, koji su nam u ovom trenutku dostupni.
Kad smo već kod ružičastog, ima li ičeg prikladnijeg na tu temu trenutno, od malina na primer?!
Meni maline zasigurno uvek izmame osmeh na lice. Mirišu na rano leto, na dvorište iza kuće, na prvo branje, i simultano jedenje, bez pranja! Ništa nije tako slatko kao neoprane maline. Imam utisak da čim se pokvase, ona njihova baršunasta lepota, izgubi svu svoju draž. Zato i dalje, na kvarno, jedem neoprane maline, iako nisu iz zadnjeg dvorišta, već sa tezge na Kaleniću. Vodim se teorijom, i taj malinjak je nečija dvorište. Za sad se dobro provlačim, bez većih "teškoća".
Ali, vredno je žrtve. Samo da se setim tog ukusa detinjstva, i te radosti kad se jede nešto pravo iz bašte. I ne samo maline, bilo je i ribizli, joste, ogrozda, jagoda... Sve je to, malo i šareno, bilo naše dečije carstvo. Brali smo uvek mi, deca, valjda zbog veličine naših "alata" za branje. Doduše, često smo imali manji "prinos" u vangli, nego u stomaku, ali niko nam nije zamerao.
Važno je bilo da se pojede. Da li odmah, direktno sa žbuna, ili kasnije u kolaču, nikome nije bilo previše važno.
Tada, nije bilo ovih zapadnih đakonija kao danas. "Ulov" se jeo ili sa šećerom, ili u čuvenom patišpanju, kralju svih brzih kolača sa voćem. Iako on i dalje drži neprikosnoveno prvo mesto, odmah za njim osvojio je naša srca i nepca, taj moderni stranac, Chesse Cake iliti Čiz Kejk iliti Kolač od Sira.
Tih davnih dana bašta je bila naša šuma, odakle smo brali šumskog voće i uživali u svoj njegovoj čaroliji. Danas, u čast prvog dana leta, a u inat ledenom "voću" koje je sinoć pljuštalo po nama, pravim Chesse cake iz "šume", zasut najdivnijim plodovima leta!
Baba Dušankin Cheese Cake
Kora:
300g mlevenog keksa
160g putera
8 kašika mleka
2 kašike prah šećera
Fil sa sirom:
2 krem sira od po 250g ili 500g švapskog sira
8 kašika šećera u prahu
1 kesica želatina
1 kesica šlaga u prahu
Fil sa voćem:
2x300 g malina, ili šumskog voća
2-3 kašike prah šećera
1 kesica želatina
ili sveže voće 500 grama
Na blagoj vatri, sa kašikom vode, ugrejati voće i šećer, i kada baci prvi ključ, posle nekoliko minuta skloniti sa vatre.
Obložiti rasklopivi kalup za tortu, veličine 22cm, prijanjajućom folijom. Umesiti mleveni keks, rastopljeni puter, šećer i mleko rukama, pa utisnuti u pleh donju koru.
Rastopiti obe kesice želatina sa par kašika hladne vode.
Umutiti sir i šećer, odvojeno umutiti šlag po uputstvu sa kesice, umešati sve zajedno.
Na blagoj vatri otopiti želatin koji posle par minuta stajanja postane gusta masa. Želatin ne sme da proključa, čim se pretvori u bitru tečnost pola usuti u fil sa sirom, a pola u voće.
Fil sa sirom posle dodavanja želatina umutiti mikserom par sekundi, pa usuti u pleh preko donje kore. Staviti u frižider da malo stegne. Posle pola sata, preliti i voćni preliv, i ostaviti preko noći, ili 4-5 sati da fino stegne. Izvaditi iz kalupa, skinuti foliju i servirati.
U varijanti sa svežim voćem, preskočiti deo sa kuvanjem fila, već kada torta potpuno stegne, izvaditi iz kalupa i ređati voće po vrhu torte.
