Zeleno, volim te, zeleno! iliti Čorba od povrća
Priznajem, evo, javno. Grešna sam.
Do skora nisam bila ljubitelj zeleniša u tanjiru. Nije to baš nešto za pohvalu, ali nisam ni prva ni poslednja.
Kao mala jedva sam jela grašak. Boraniju samo sa brdom kisele pavlake preko, a i tada sam se prejedala hleba sa pavlakom, da bi napunila rupu u stomaku koja je ostajala posle izbegavanja zelenih štapića boranije. Zelena salata se jela samo pod pretnjom, i strogim pogledima koji su pratili svaki moj zalogaj za ručkom. Brokoli je bio misaona imenica. Svaka kašika maminog predivnog ćušpajza od tikvica bila je posuta polovinom kesice parmezana, da bih uopste smogla snage da je progutam. Musaku od tikvica sam malo lakše prihvatala, ali ni izbliza tako slasno kao kasnijih godina.
Za divno čudo spanać sam obožavala. U pireu. I grašak sam više volela kao pire, nego kao varivo. Iako me beskrajno radovalo da oslobadjam mala zelena zrna iz njihove mahunaste postelje, dok sam u Čortanovcima čistila mladi grašak iz bakine bašte, kada je bio u obliku čorbastog jela nisam ga baš nešto mirisala.
Ne znam kakva je to tajna veza dece i odbojnosti prema zelenišu.
Ne smem ni da kažem da moji od malena krckaju svež brokoli, i jedu sve redom, od povrća do gurmanluka, zato što znam koje su to muke kada ne možete da naterate ta mala usta da se otvore, i progutaju sve ono zdravo što bismo želeli da proždiru istom strašću kao i čokoladne bananice. Možda su se takvi rodili, ješni i radi da sve probaju. Možda nisam ostavila izbor, gurajući u papice sve što sam nalazila na pijaci, od kelerabe, kupusa, tikvica, do brokolija, blitve i spanaća.
I dan danas jedu skoro sve, a ne smem ni da pomenem da većinu toga što oni danas čiste iz tanjira, ja nisam mogla ni da vidim, a da se ne namrštim.
Doduše, dosta toga se promenilo, i nekako je i u narodu postalo normalno da "krompir i meso" nisu osnova svakog ručka, mada i dalje opasno otkidam na tu kombinaciju, čak iako je moj organizam ne ljubi više istom merom, kao moja nepca.
Ne znam je li to bila neka čudotvorna magija, ili upornost moje mame koja me je jurila po kući sa barenim brokolijem u ruci, ali već od tinejdžerskog doba, pa nadalje, počela sam da uživam u hrskavim zelenim djakonijama svih oblika.
Danas umirem za graškom, u svakoj izvedbi. Davim se u karfiolu. Musaka od tikvica izaziva u meni blagu zaljubljenost. Brokoli ide u sve, od pasti i rižota, do "gratiniranog" pleha. Boranija, divno čorbasta, sa puno mirodjije, i malo pavlake, obraduje sve ukućane, ne zna se koga više. S godinama otkrivam sve više lepote, u sve više različitog začinskog bilja, bio je na početku samo vlašac, ruzmarin i mirodjija, a evo ih sad i bosiljak, i limun majčina dučica, i žalfija, korijander, nana... nema kraja. Niotkuda, osvojila nas je špargla, na prvi zalogaj, pre par godina u Istri, u jednoj posebnoj kajgani. Kelj nas očarava, a prokelj raspamećuje. I tako, zeleno, pa u krug.
A ono što sam otkrila kao magični obrok, apsolutno je Čorba od povrća!
U bilo kojoj kombinaciji, samo potrpajte sve što vam je preostalo u frižideru. Ponekad biramo baš neku posebnu, ispunjavam želje ukućana, ali najčešće samo pustim mašti na volju.
I uživam u opojnom, toplom, blagotvornom "ZELENOM"!
ČORBA OD POVRĆA
Povrće po izboru:
Karfiol, Brokoli, Mladi grašak, Keleraba, Špargle ili birajte svoju kombinaciju
Mladi luk veza ili manja glavica crnog luka
Mešavina začina (ja koristim Alverde organsku mešavinu)
Soli i bibera
Lorber, dva, tri lista
Maslinovo ulje
Pavlaka za serviranje
Začinsko bilje po ukusu, mirodjija u ovom slučaju
Povrće operite, isecite na krupnije komade, stavite u šerpu zajedno sa seckanim lukom i začinima. Pustite da ključa dok povrće ne omekne. Ako koristite vrste koje imaju različita vremena kuvanja, onda ih dodajte redom od onih kojima treba više vremena, do onih kojima treba samo par minuta.
Kad se skuva povrće, izvadite lorber, izblendate sve štapnim mikserom, sklonite sa šporeta i dodate maslinovou ulje nakon par minuta.
Servirajte sa kašikom kisele pavlake, malo maslinovog ulja i seckanom mirođijom.
