Mali jubilej iliti Slavlje uz slasno slani tart Quiche Lorraine

Pre otprilike dve godine, negde početkom oktobra, počela sam stidljivo, i skoro nevidljivo, ovo moje cyber pisanje, kuvanje i fotkanje.

Što vreme više prolazi imam utisak da je to bio pravi potez, iako sam tada mislila da je to samo još jedan način da pomalo zašarenim svoje dane, i radim nešto što volim, onako… samo za svoju dušu, usput. 

Nisam ni sanjala koliko će cela priča oko bloga rasti, i narasti, kao kiselo testo uz topli radijator. 

Volela sam i htela da pišem, uživala da kuvam, vežbala da slikam, ali sve je to bilo nekako obojeno idejom da je to samo moje, da neće imati neku veliku publiku, sem mojih prijatelja, da ću uživati u svom malom prostoru cyberspace-a, gde ću moći da podelim sa meni bliskim ljudim, neke svoje ljubavi i razmišljanja.

A onda su ljudi počeli da primećuju, da me podržavaju, guraju dalje i napred, da proširim priču, da budem vidljivija, da pričam o tome što radim, jer dosta je njih smatralo da to što radim zavređuje da bude primećeno. 

A ja kao svaki pošteni štreber, nisam mogla da širim priču bez ozbiljnije pripreme i nadgradnje.

I tako je krenulo sa prijateljima iz Metaklinike, i njihovim ogromnim strpljenjem za moje apsolutno nepoznavanje blog platformi, i internet bivstvovanja kao takvog. Sve vreme su brižno osmišljavali moj novi blog dizajn, i bili tu za svako moje “besmisleno” pitanje.

Tu su uz mene bile moje kolege i prijatelji, koji su me ohrabrivali da pričam o tome što radim, da se bavim Instagram i Facebook profilom, i tako proširim svoju publiku.

Stigle su i neke neverovatne pohvale, od divne Lorraine Pascale, koja je repostovala moj Cheesecake uz laskavu “titulu” Follow of the day. :)

Uz savete i podršku ostalih koleginica blogerki, lakše sam plivala kroz nedoumice novih blog iskustava.

A onda, beskrajna, otvorena, nesebična podrška u deljenju svake poslastičarske tajne, njene radionice, njeno iskustvo, saveti, uputstva… Zauvek me osvojila svojim znanjem i sposobnošću, i podigla moju ljubav prema kolačima, na nivo nadomak pastry znalca, moja draga “učiteljica” Gospodja Mirkov.

I moja kućna “ekipa”, moja porodica, koja podnosi moje fotkanje djakonija, i strpljivo čeka red za degustaciju. (doduše neki i ne baš toliko strpljivo, što ste mogli da primetite na više fotki, u obliku ispruženih prstića koji pokušavaju da maznu sa stola ponešto) I koji bez pogovora prate moju priču, dele sa mnom ljubav prema kuvanju, i sve slatke muke ove "zanimacije".

Auh, ispade ovo govor, kao za Oskara, al’ ne zamerite…

Nekako imam utisak da ove dve godine zaslužuju malo slavlje, i veliku zahvalnost, za sve što sam doživela baveći se svim divnim, što sa sobom nosi FatMama.

I ajd sad da slavimo, uz preukusnu, a tako jednostavnu slanu poslasticu:

Quiche Lorraine

recept iz moje Dečije kuvarice

Sastojci:

360g brašna

180g putera

6 kašika hladne vode

malo soli

Nadev:

150g slanine

400ml kisele pavlake

4 jaja

so i biber i muškatni oraščić

karfiol i brokoli

parmezan za posipanje

Zagrejte rernu na 180 stepeni, i namažite puterom pleh za tart veličine 28cm.

Iseckajte puter na komadiće, umešajte sa brašnom i solju između prstiju. Trljajte dok ne dobije izgled sredine hleba. Dodajte vodu i umesite glatko testo.

Razvucite oklagijom i obložite pleh, izbušite dno viljuškom.

Iseckajte slaninicu na kockice, i ispržite. Usitnite karfiol i brokoli. Poredjajte preko testa. Žicom umutite jaja i pavlaku, dodajte so, biber i muškatni oraščić. Prelijte preko slaninice i povrća. Pospite parmezanom.

Pecite oko 30tak minuta, dok fil ne naraste i ne porumeni.

U originalu ide samo slaninica, ali možete da dodate povrće po želji, pečurke, praziluk, paradajz, pa i strugani sir.

Prijatno!