Leto danas, sutra jesen iliti Knedle sa kajsijama/šljivama
Kako smo se ipak nekako navikli na ovaj novi život.
Jer, tako je logično i prirodno, i baš kao što je divna Rada Djuričin nekoliko puta ponovila u martu, na probama, kada smo svi već vidno počeli da upadamo u blagu tenziju vezano za narastajuću epidemiju: “Ali deco, pa ne može život da stane.” I to naravno, uz njen prepoznatljiv, širok, najširi osmeh na svetu.
Život naravno nije stao. I kada smo mislili da je na čekanju, možda baš tad, u tim trenucima odsečenosti od svega “normalnog”, nabujao je sa svih strana, i poljuljao nas dobrano.
Moje su se sve fioke otvorile, i istresla sam napolje i najmanju čiodu, zaglavljenu izmedju napuklih zidova. Nije više bilo ničega što je moglo da skreće pažnju, oduzima vreme na površne, svakodnevne sitnice, koje se zatrpaju jedne preko drugih, a skroz ispod njih ostane sva suština.
Osvojila sam neku novu svest. Jedan poseban plato, na kome se rado zadržavam, i sa njega osmatram svoj svet. Neka neutralna, sagledavajuća površina. Koja daje prostora za mnogo novih uvida. Jer, kada se nigde ne žuri, onda shvatite da i kada smo mislili da moramo da žurimo, samo smo sami sebi izmicali tlo pod nogama, bez ikakvog posebnog razloga.
Istresla sam sve iz svih fioka. I izdeljala samo dve, nove.
U jednu trpam sve nevažno, čisto za slučaj da mi promakne ponešto vredno, pa da ipak mogu u nekom trenutku da se vratim, i iz drugog ugla proverim veličinu “nevažnosti”.
A u drugu pažljivo odlažem dragocenosti, male sjajne stvarčice duha, snage, ljubavi, širine, spokoja, lepote, slatkog ludila, i svega vrednog u mom svetu.
Poslednje zlatne letnje dane, uz koso sunce, i blagu setu, jednim malim čudom i velikim blagoslovom, ukrali smo na moru. Praznom, i našem. Sve je moglo, ništa moralo nije. I tako se zaspalo slanih trepavica, a sledećeg jutra su se u nozdrve ušunjale arome pečenih paprika, vlažnog lišća i kožnih jakni.
Dobro došla jeseni, dobro došle tople večeri uz rernu, i mnoogo mirisnih radosti, da nam greju dušu i pune onu dragocenu fioku.
Knedle sa kajsijama/šljivama
1kg krompira
1 jaje
2 kašike griza
1 prašak za pecivo
500g brašna
kasjija, šljiva po potrebi
500g prezli
150ml ulja
kristal šećer
Skuvajte krompir, ocedite, propasirajte, i u njega umešajte jaje, griz, brašno i prašak za pecivo, i umesite glatko testo. Razvucite testo oklagijom na debljinu po ukusu, odvajajte komade testa u koje umotate voćku, i kuvate u ključaloj vodi sa malo soli, dok knedla ne ispliva ili malo duže, u zavisnosti od debljine testa.
U isto vreme propržite na ulju prezle, i vlažne knedle uvaljajte u tu smesu.
Poslužite posute šećerom i cimetom.
