Najšarenije proleće iliti Višnjini Cupcakes
BAŠ mi je lepo ovo proleće.
Sve primećujem, svaku boju, nijanse zelene, jarke na suncu, vlažne posle kiše, sitne cvetiće po razgranatim žbunovima, ludilo cveća na tezgama na pijaci, svaki pojedinačni veseli skup na mojoj terasi.
I mirise! Jorgovan u starom kraju, miris detinjstva, pokošena trava i vlažna zemlja, miris kiše, kada je Vračar najbliži prirodi, pogotovo sada, dok u tišini, bez huka autobusa mešam taj miris kiše sa mirisom kafe, dok sedim na terasi, i gledam oblake, i čujem ih kako prolaze.
Valjda su se u ovom razvučenom vremenu izoštrila čula.
Palim mirišljave sveće svaki dan, puštam se da uzmem mojih pola sata za moju meditaciju, moj mir, i moje punjenje baterija.
Pratim samo ono od čega se smeje, i od čega duša raste.
Sve drugo pogledam, registrujem, prihvatim, ili ne prihvatim, pustim da se blago očeše o mene, i produži dalje.
Nije to izbegavanje, to je opstanak.
Jer, samo je do nas kako ćemo proći kroz sve životne izazove i promene. Nema univerzalnih pravila, ne volim da delim savete, mogu samo da delim pogled na svet. Nekako mi deluje da je uvek do nas, od najsitnijih problema, do suštinskih tektonskih poremećaja.
Ne želim da kukam, ne želim da mi je loše, da mi svašta nešto smeta, fali, da me žulja i tišti.
Da se razumemo, ustanem ja neretko siva, i hodam naokolo sa olujnim oblakom iznad glave, koji tutnji, i seva, i lije kišu, direkt po mom temenu. I tih dana se posebno snažno borim, ili se ne borim uopšte, i pustim vodu da spere sve muke.
Ali, suštinski osećaj se ne menja, a to je da želim da je dobro, i lepo, i svetlo, i snažno, i nežno, i puno ljubavi.
Uvek imam izbor.
Da me kišni dan nervira, ili da me raduje, jer eto, neću morati da zalivam cveće.
Da me letnja vrelina ubija u pojam, jer imam nizak pritisak, i jedva hodam, pritisnuta gvozdenim zracima sunca, ili da se poradujem bronzanoj boji, koju ću zakačiti u prolazu, i malo zbrišem u senku šalona, sa knjigom, i čašom nečeg ledenog u ruci.
Da me nedostatak poslovnih ponuda, natera da se zabrinem nad svojom karijerom, ili da me poraduje, jer mi daje vreme za neke druge ljubavi, kućne, kuhinjske, ove moje online lepote, kojima smo blagosloveni u ovo ludo, moderno vreme.
Mnogo se borimo protiv svega, mnogo je “protivnika”, i krivaca za naše probleme, mnogo smo lenji i mrzovoljni. Mrzovolja je najveća bolest modernog doba.
I ko god dozvoli sebi da mu jedno: “Mrzi me” kvari život, sam je sebi kriv.
Šta se ovih dana dešava? Sedimo kući, jako je teško, bez druženja, bez prijatelja i porodica, bez posla, izvora prihoda, bez gomile sitnih zadovoljstava koja čine lepotu života. I tako je lako skliznuti na tamnu stranu. I reći će neko, imamo razloga.
Ali zar nije bolje za sve nas, da obrnemo svaku situaciju u svoju korist, kada god je to moguće. A sada jeste, osim u situacijama kada je ugrožena egzistencija, ili ne daj Bože, zdravlje.
Teško je sedeti u kući? Pa i nije!
Samo se setite svih onih trenutaka, na poslu kada ste pomislili da ste na izmaku snaga, i sanjali da imate samo JEDAN dan da ležite u svojoj dnevnoj sobi, i ne radite ništa. To se sada dešava, i ja sam ta koja biram da sadim cveće, i kuvam i mesim non stop, da nadoknadim za sve one ručkove i večere po restoranima, i respremam ormar, i igram se svaki dan sa decom, i u četvoro gledam filmove, i slušam baš svaki njihov kikot, bes ili razmišljanje.
Ja sam ta koja shvata da može i bez kafe iz profesionalnog aparata, i da je ukusnija moja pogača od najsladje kifle iz pekare, i da umem da navijem talase na presu, i da se ofarbam, i ošišam muški deo familije, i tako sam ponosna što sve to umem.
I ja osećam da je šetnja kroz stari kraj blagotvorna, i predivna, jer šetamo zajedno, bez toga da žurimo da nam se ne zatvori botanička bašta u Padovi, ili Petrarkin muzej u Arki, kakva lepota u besciljnom lutanju ulicama mladosti, i to osećam baš ja koja Mrzi da šeta bez cilja, više od svega na svetu.
Onda izadjem na pijacu, i umrem od lepote. Samo zbog proste činjenice da je stigao mladi krompir, i božuri.
Da li nam je ikada trebalo išta više od toga?
Lepota, i ljubav, i zdravlje.
Sve preko toga je džek pot, i ako otvorim ruke dovoljno široko, svega će biti i više nego dovoljno.
Jer to je magična reč ovog proleća, Dovoljno, a ne dosta.
Kad je Dovoljno, doći će i Još, kad bude vreme. Kad je dosta, tu je kraj.
A ne želim da ičemu bude kraj.
Ovo je samo još jedan početak.
Višnjnini Cupcakes
Da nismo ovoliko slobodni, ne verujem da bih ikada ova šarena lepota došla na red. Nije moj izbor kolača, nikada me nisu privlačili, ne verujem da sam ih probala više od dva puta u životu.
Ali Ona je tražila, i ja sam rado želela da je radujem.
Tako smo otkrile recept za najdivnije Cupcakes ikada. Recept za testo je savršen, što se mene tiče, biće na redovnom repertoaru naše male kuhinje, kao mafin varijanta.
Jer, za moj ukus, krem je višak, osim za lepotu, i za slikanje :)
To je naravno pitanje ukusa, ne sumnjam da ima dosta onih koji vole ovakve kremove. Klasičan buttercream je u širokoj upotrebi, i ima puno obožavalaca. Cupcakes ipak nisu my cup of tea :)
Ali, ovo nemojte da propustite, naročito ako imate klince u okruženju.
Testo:
225 g putera sobne temperature
225g kristal šećera
4 jaja
225g brašna
1 kašičica praška za pecivo
2 kašike mleka
aroma vanile
Buttercream:
150g putera sobne temperature
300 g prah šećera
1-2 kašike mleka
ekstrakt vanile
Rernu zagrejte na 180 stepeni.
Penasto umutite puter mikserom, pa dodajte šećer, i mutite dok ne posvetli smesa. Dodajte jaja, jedno po jedno, dok se dobro ne umešaju. Zatim dodajte mleko, vanilu i na kraju brašno umešano sa praškom za pecivo.
Popunite korpice koje ste stavili u kalup do 2/3, i pecite oko 20tak minuta, dok testo ne postane zlatno žuto.
Ostavite da se ohlade.
Umešajte mikserom puter na sobnoj temperaturi, sa šećerom i mlekom, dodajte vanilu.
Sada imate bezbroj varijacija ne temu. Igra počinje.
U testo možete dodati aromu badema, kao mi. Zatim možete odvojti testo i dodavati čokoladne kapljice, maline, rendanu šargarepu, cimet, jabuke, kakao, ili otopljenu čokoladu za skroz čokoladnu varijantu, rendanu koru limuna, pomorandže… šta god želite.
Isto tako i sa kremom, boje za kolače, razne arome, mrvice, voće, čokolada…
Ono što je još važno da znate, to je da postoji nekoliko tipova buttercream-a. Ovo je najjednostavniji. Ja sam ovog puta pravila swiss buttercream, kada se belanca mute na pari, imate i italijansku, nemačku, francusku verziju, i naravno verziju sa kremsirom, koja je malo manje slatka. Slobodno potražite na internetu, ima dosta dobrih recepata.
U svakom slučaju, slavite ovo proleće, ovo šarenilo, ovu lepotu oko nas, slavite Život!
