Heeere's Johnny! iliti Bidonata
VRATILA SAM SE!
Ne znam kako da opišem ono što osećam, ali izgleda otprilike ovako:
Mahnito sredjujem po kući, preslažem ormare, bacam viškove, imam veliki manjak u kuhinjskim kredencima, fali mi gomila rekvizite za fotkanje, jedno 5-6 podloga, a možda čak i nova boja kuhinje? Terasa nije ni blizu onoga što sam zamislila, iako sam posadila većinu biljaka i cveća, a dovukla hortenziju i ruzmarin čak iz Battaglie (okolina Padove)! Paralelno listam časopise o kuvanju, ispadaju mi oči od internet istraživanja novih food profila po instagramu, a i šire… Imam u glavi sledećih sedamnaest recepata za blog postove, ludačke ideje za fotkanje prolećnih, raznobojnih specijaliteta… Pokušavam da proniknem u tajne Lightroom-a, i video podešavanja na fotoaparatu, jer najazad bih želela da počnem da snimam recepte, uz to se raspitujem koju rasvetu da nabavim… Letim na sve strane kao leptirić koji je upao u ristretto. Ne znam kako, i kada, ali sve ove lepršave ideje uskoro će naći svoj put, i ugledati svetlost dana, iliti LCD panela :)
Iako me datum na postu pre ovoga, baca u blagu mešavinu depresije i anksioznosti, pokušavam meditativno da pristupim problemu, i prihvatim činjenicu da je blog sada svedok jedne rupe od skoro pet meseci, i da sagledam tu rupu po principu Monti Pajtonovaca. Jer, činjenica je da sam snimala, činjenica je da sam mnogo radila, činjenica je da nisam prišla šporetu, a kamoli imala vremena da fotkam, i pišem recepte i priče za blog. O da, i ptice na grani znaju that Life is what happens to you while you’re busy making other plans…
Čak i uz Lenona, tako je teško prihvatiti ovo iskakanje iz koloseka, u mojoj štreberskoj glavi, zato u pomoć prizivam novu životnu filozofiju, uz mantru: Bilo, pa prošlo! Sad kreću nove avature!
Nedostajalo mi je sve! I priprema hrane, i maštanje o novim receptima, planovi i ideje koji imaju veze sa kulinarstvom, najviše od svega možda fotoaparat, i ovih par sati kada sama uz laptop kuckam, i razmišljam o svemu i svačemu. Dobro, da se ne lažemo, iznad svega da bocnem viljuškom u nešto krckavo, pikantno ili masno, i da zarijem kašiku u nešto slasno!
Posebno se radujem što ovo novo poglavlje otvara jedan skriveni dragulj, čak i za prave Italijane, ovo predstavlja prilično iznenadjenje. Zato je savršena comeback poslastica.
Proveli smo 10tak dana u obilasku severa Italije, nakupio se pun kofer priča, ideja, recepata, iskustava i predloga. Uskoro planiram jedan food&travel post, sa svim detaljima, i obaveznim preporukama za gastro lepote koje smo otkrili. Za sada ćete morati da se zadovoljite jednom vazdušastom i kremastom signorinom zvanom:
Bidonata
Jedno od skrivenih mesta koje smo posetili je Locanda Al Pigno, dražesna trattoria u seocetu Sona, na brežuljcima izmedju Verone i Lago di Garde. Klopali smo svašta, ali spisak dezerata je bio impozantan, i prošaran potpuno nepoznatim nazivima. Moj “folirantski” italijanski uvek izazove isti efekat. Ja postavim pitanje, samouvereno i “pevajući”, a onda oni počnu da vezu, pretpostavljajući da razumem isto toliko dobro, koliko se foliram da umem da govorim, i ostave me da klimam glavom, i recitujem: Si, si.. si, certo… iako ih nisam razumela ni reč. Tako sam ovaj put, na pitanje: Cosa e bidonata? dobila precizan odgovor, iz koga sam po gestikulaciji razumela samo da se NEŠTO nalazi u NEČEMU. Tako smo preskočili taj dezert, i bacili se na ove poznate. Ali, mene je toliko kopkalo da saznam šta je Bidonata, i čim sam se dokopala wi-fi mreže, shvatila sam u očaju šta sam propustila. Najjednostavnije rečeno, to je torta od profiterola! A ja umirem za profiterolama. Tako da, prvi slobodan dan, i evo jednostavne, a savršene poslastice!
Sastojci:
krofnice za princes krofne (ako želite da pravite domaće, izaberite sa neta neki recept za choux testo. Ali, ja nisam imala vremena, pa sam kupila gotove na pijaci)
500ml mleka
120g šećera
4 žumanca
30g brašna
30g gustina
7ml arome vanile
250ml slatke pavlake
kakao prah za posipanje
Ulijte u šerpu 500ml mleka, sa 60g šećera. U činiji umutite žicom 4 žumanca sa 60 g šećera. Dodajete 30g brašna, pa 30g gustina. Stavite mleko na ringlu, a jedan deo ulijte u smesu sa jajima, da bi se malo razmutila. Zatim tu smesu sipajte u mleko i mešajte žicom sve vreme. Kada počne da se zgušnjava mešajući sve vreme, sklonite sa ringle na kratko, pa zatim opet vratite na ringlu dok ne proključa, i onda mešajte još minut. Dodajte aromu vanile, i ostavite da se hladi, prekriveno providnom folijom, da se ne bi stvorila korica.
Umutite slatku pavlaku, i umešajte sa ohladjenim kremom.
Ja sam dodala mrvljene amaretti keksiće u krem, i savršen je ukus. Ali, slobodno možete i da preskočite ovaj deo. Naravno, ako želite možete da dodate crnu čokoladu u krem, onda ćete dobiti čoko verziju tortice.
Špricem punite krofnice, i redjajte na malo razmazanog krema na tacnu, u krug. Posle prvog sloja obilato namažite kremom, pa zatim stavite drugi sloj i ponovite postupak. Posle drugog sloja, pospite kakao prahom.
Ideje za varijacije su mnogobrojne. Ja bih redjala izmedju krofnica i jagode, maline, ribizle, pečene lešnike, pistaće, možda i u krem… samo pustite mašti na volju!
