Nastavljamo dalje slavlje iliti Galete
Došao je red i na mamu, i na ćeru.
Mama je svoj rodjendan proslavila pakovanjem od ranog jutra, sveopštim ludilom i veseljem dok se mala ekipa uspinjala uz planinu, i naišla na sneg negde oko 600m nadmorske visine. Onda je palo rodjendansko raspakivanje, pa rodjendansko sankanje, i na kraju, kao šlag na torticu, duvala sam svećice na pizzi.
Da li je moglo bolje? Ma neeee!
Koga još zanima feniranje, manikir, biranje garderobe, gužvanje u nekom klubu, i borba sa teškim kapcima čim otkuca Pepeljuginih dvanaest.
Možda za taj 40ti padne neko prigodno slavlje sa sve živom muzikom, i vatrometom, ali za sada dve svećice iz obližnjeg marketa, zabodene u pizzu, i izležavanje na kauču, dok noć blista od snežnih pahulja, deluju kao više nego idealna rodjendanska kombinacija.
E sad, u slučaju devojke koja danima otvara oči u sedam, uz pitanje: "Da li mi je danas rodjendan?", situacija je već bila dosta ozbiljnija.
Od kuće je u koferu doputovao poklon u obliku mikrofona, posebne svećice u obliku cupcake-a, i gomila balona za duvanje. Posebna haljina, i poseban plan za tortu.
Jer na skijanju je ipak dozvoljeno i malo "varanja".
Mermerni kolač iz mini marketa, šlag iz konzerve, jedna banana i malo smrznutog voća.
Neću da vas lažem, da je bilo rerne u apartmanu, ponela bih mali okrugli pleh za tortu, i mikser, i smućkala jedan brownies, koji bi bio ukrašen na isti način, ali ipak bi to bila domaća tortica, u mom stilu. Možda je i bolje ovako, jer još uvek sam na onom putu "kojim se ređe ide", na kome učim da malo opustim i olakšam stvari, i sebi, a i drugima.
Tako da je "prava" tortica ostala upisana u memoriju za neku drugu posebnu priliku, a ovoga puta je devojka dobila instant verziju. Jasno vam je da je radost bila posebna i nemerljiva. I da njoj ništa nije značilo što sam ja kolutala očima na teksturu, i suvoću mramornog kolača. Ona i brat su se umusavili za sve pare, i blaženih osmeha smo otišle na rodjendansko sankanje.
Jer, ipak je tako malo potrebno za radost!
A sad vam verovatno ništa nije jasno. Zašto Galete, i kakve veze one imaju sa rodjandanskim postom? Pa... iskreno, nikakve :)
Niste valjda mislili da ću da pišem recept za taj suvonjavi mramorni kolač iz mini marketa. To stvarno ne bi imalo nikakvog smisla.
Ali, dva dana pred polazak setili smo se da dugo nismo imali Galete na našem slatkom repertoaru. Recept moje bake je za one tvrde, koje više liče na keks, nego na vafle. Kada sam ja bila mala, nisam ni imala prilike da probam neke druge.
Ove obožavamo! Iako je mera za priličnu količinu Galeta, one jedva prežive do kraja trećeg dana. Posebno ih volim uz džem od ribizli, baš otkidam na te slatko kisele kombinacije. A, moglo je da se desi da možda neka i preostane, pa da sam za svoj rodjendan umesto u pizzu, svećice ubola u kulu od Galeta. Iskreno, ne bih se žalila :)
Galete
6 jaja
16 kašika šećera
380 g putera
3-4 kesice vanilin šećera
1kg brašna
malo soli
malo kardamoma
Penasto umutiti jaja i šećer, dodati vanilin šećer.
Umutiti penasto puter sa malo soli.
Umešati puter sa jajima i šećerom, i na kraju dodati brašno, i kardamom. Naravno, može i bez kardamoma, ali ja ga u poslednje vreme stavljam "gde god stignem", a divno se slaže uz keks.
Umesiti varjačom testo, biće srednje mekano. Ostaviti da odstoji u frižideru pola sata ili sat.
Vaditi kuglice i peći u tosteru za tople sendviče.
Divno idu uz čaj, kafu ili neki kiseliji džem.
