Predrasude, predrasude iliti Tart od marakuje
Priznajem, ne uklapa se tema baš sasvim uz tart, slasni krem od marakuje, kojim mašemo poslednji pozdrav letu, i iznenadnim obrtom hrlimo pravo u samo srce jeseni, puno vetra, zubatog sunca i pečenih bundeva i paprika. Ali, poslednjih dana sa svih strana se susrećem sa tom temom predrasuda, i pogrešnih ubedjenja. Što tuđih, što mojih. A nije loše s vremena na vreme pretresti svoje stavove. Tudje već seciramo svakodnevno.
Sve je krenulo pozorišnim događajem od 24 sata, koji je, još dok je trajao, podelio čaršiju na dva tabora. "Intelektualce" i "malograđane". "Neznalice" i "poznavaoce". "Obične gledaoce" i "profesionalne kritičare". "Hejtere" i "omađijane". "Puritance" i "slobodoumne". I tako u krug, do neslućenih visina.
A u samom centru "orkanskih visova" rasprave našla se golotinja.
Jer, jedni su se gnušali neprimerenih prizora, drugi su se gnušali ovih što se gnušaju, i mahom na društvenim mrežama nastade potpuni vrtlog ludila. A suština problema, kao i obično, nije bila ni blizu te banalne pojave golih ljudi na sceni.
Ne bih ovde da iznosim svoje stavove po pitanju samog performansa, bilo bi isuviše zamorno za sve ljubitelje života i dobrog zalogaja, ali cela halabuka me naterala da se ozbiljno zamislim.
Da li je moguće da čim nastane bilo kakva nesuglasica, ili razmimoilaženje u stavovima, ljudi sa ovih prostora izgube glavu, pristojnost, taktičnost, i u krajnjoj liniji svoje dostojanstvo?
Tako volimo da se busamo u grudi, i izvlačimo tu reč "demokratija" kao neku božansku pojavu, koja nas čini vrhunskim i nedodirljivim stanovnicima planete, a kada je potrebno dozvoliti bilo šta drugo sem jednoumlja, pretvaramo se u Gorgone koje proždiru neistomišljenike u dva, tri zaumna zalogaja.
Postoji nepisano pravilo po kome ako ne deliš mišljenje većine, to te ne čini samo čovekom sa drugačijim načelima, ukusom, vaspitanjem, pogledima na svet i život, već otpadnikom, koji je pritom zasigurno površna, osrednje inteligentna jedinka, i u krajnjoj liniji neprijatelj. A, neprijatelj se napada iz svih oružja, bez zadrške i ostatka, jer potrebno je uništiti bilo koju ideju koja narušava opšte uvreženu ideologiju.
Ovo se naravno trenutno tiče pozorišta, ali je sasvim primenljivo na bilo koju sferu naših života.
A meni je sve to tako tužno. I što sam starija, sve manje imam tu kočnicu, koja me je nekada sputavala da budem taj "izrod" u društvu. Bila sam mlada, i jednostavno sam imala pametnija posla, nego da se uplićem u konflikte, koji su samo površinska slika mnogo dubljih i ozbiljnijih problema. Ali, s godinama sam shvatila, da baš time što se sklanjam sa strane, dajem za pravo toj gomili uzvišenih sledbenika demokratskog jednoumlja za pravo, da i dalje uživaju samo u svojim uskim pogledima.
Više nemam nikakve nedoumice, i sasvim spokojno ulazim u bilo koju vrstu rasprave, i sukoba mišljenja. Ali, ne zaboravljam nikada da to što neko ima sasvim drugačije stavove od mojih, ne daje meni za pravo da ga zbog toga smatram "lakim plenom" koji se treba obezvrediti i na kraju balade, uništiti. Već prosto i jednostavno, neistomišljenikom.
Moja predrasuda je bila da je bolje ne ulaziti u konflikt, tamo gde nemate suštinski životni interes. Ali, nažalost mnogo je više onih agresivnih, koji hteli ne hteli, od svega prave "suštinske životne interese", i nije na odmet s vremena na vreme, malo im razbiti iluziju da samo oni polažu pravo na "suštinu".
Jer, život svakome pruža drugačija značenja, potrebe, opsesije i užitke. I, nije loše ponekad pogledati malo dalje od svog dvorišta, da ne kažem nosa :) i prihvatiti ono dobro što nam neko prekoputa nudi.
Ja vam sada svakako nudim ovu životnu radost u obliku Tarta od Marakuje. Umetnost je svuda oko nas, samo treba biti otvoren za sve njene oblike, čak iako su u krajnje prozaičnom obliku kolača!
TART OD MARAKUJE
Nekako već tradicionalno s početka jeseni pravim kolače za poslednji pozdrav letu. A šta više liči na leto od savršenog kiselkasto, slatkog opojnog ukusa marakuje.
Testo za tart
250g brašna
100g putera
100g prah šećera
prstohvat soli
1 žumance
ektrakt vanile po ukusu
Trebaće vam pleh za tart sa dnom koje se skida, 26/28cm.
U činiji varjačom umešajte smekšali puter i šećer, dok se ne sjedine. Dodajte žumance i vanila ekstrakt, i opet smešajte zajedno. Dodajte prosejano brašno i so. Umešajte dok možete varjačom, pa nastavite rukama. Kada se formira lopta od testa, spljoštite je na oblik diska, uvijte u providnu foliju i ostavite u frižideru 24/36 sati.
Izvadite iz frižidera, razvijte testo u krug i prebacite u pleh. Dobro utisnite testo u dno pleha, i u ivice, odsecite višak, i izbodite viljuškom dno testa.
Pecite na 160 stepeni 15tak minuta, ili dok ne dobije zlatno žutu boju.
Poslastičarski krem
350ml mleka
150ml pirea od marakuje
4 žumanaca
125g šećera
60g gustina, ili mešavine gustina i brašna
1 kašika ekstrakta vanile
50g putera
Ugrejte mleko sa pireom od marakuje i polovinom šećera na srednjoj vatri.
Žumanca umutite sa ostatkom šećera, dodajte i gustin. Dok mleko nije vrelo ulijte 1/3 u smesu sa jajima, pa sve vratite u šerpu sa mlekom, i mešajući sve vreme pustite da provri. Kuvajte još minut, dva. Dodajte vanilu. A kada se ohladi, dodajte umućen puter.
Ohlađenu korpu za tart napunite kremom, ukrasite šlagom ili već prema želji.
