Slavska radost iliti Tart sa kestenom i pečenim dunjama

Kako se krošnje zacrvene, i pozlate, dani skrate, a po kraju počne da se širi, za mene neprikosnoven, miris pečenih paprika, znam da je odmah tu iza ćoška, period jesenje i zimske radosti, druženja uz mnogo hrane i dobrog vina, period slava.

U našoj porodici pamtim Sv.Nikolu bez žita, a “ispod žita”. Kada smo odlazili kod bake na svečani ručak, koji je bio u slavu sveca, ali iz potiha, i onako nekako, kao da nije… a jeste.

Prva velika slava u porodici Stefanović, sa svim običajima, od osveštanja kolača, do kandila pred ikonom i žita na ulasku u kuću, odigrala se kada sam imala 21 godinu.

Pamtim je kao preveliku, punu dragih, ali i nepoznatih ljudi, možda previše bučnu i komplikovanu, ali sasvim posebnu.

Prvi put sam mesila slavski kolač, potpuno sama. A tada nisam bila u ljubavi sa kiselim testom, i to je bilo veliko treperavo iščekivanje, nadgledanje testa koje je stajalo uz kraljicu peć, zavirivanje ispod kuhinjske krpe, i posebna radost kada je ispod krpe počeo da se nazire klobuk testa, koji je nezaustavljivo rastao.

Pa, prvo slavsko žito. Po ozbiljnom receptu, tri dana jahanja i zabave. Kuvanje žita, sušenje rasutih zrnaca izmedju dva stolnjaka, bez da se preklapaju, nego svako da ima svoj prostor da diše. Ceo trpezarijski sto prepun zlatnih kuglica, koje se suše celu noć. Mlevenje na mašini za meso, dodavanje šećera, oraha i muškatnog oraščića. I moje prvo slavsko žito.

Posne punjene paprike, koje su pobrale ovacije za ručkom, a i večerom. 

I nepregledni plehovi posnih pita od jabuka, višanja i bundeve. Poneka je bila suva, poneka prepečena, ali sve su nestale i obradovale goste.

Posle te prve slave, i vatrenog krštenja, u svakom smislu, naše su slave od sledeće godine prerasle u ono najlepše što slava može da bude. Okupljanje najbližih, dragih ljudi i porodice, zajedničko uživanje u djakonijama, i radost što smo tu, svi zajedno, još jedne godine uz pune čaše, i osmehe na licima, da potvrdimo da nas vezuje ljubav prema životu.

Od kada sam se udala, moja slava je Sv. Jovan.

Iako sanjam o “pravoj” velikoj proslavi, mogućnosti su nas usmerile da obeležimo taj dan svake godine, u najužem krugu. Sa puno ljubavi, spremamo malu trpezu, i dalje mesim kolač svake godine, a priznajem, kriva sam, tako retko rasipam i sušim zlatna zrnca žita po trpezarijskom stolu, već skratim taj proces, u korist nekih drugih poslastica.

I imam veliki prostor za maštanje, jer slava je mrsna, pa prebiram po receptima, skupljam ideje. Neke sam već oprobala, a neke čekaju one godine kada će naš dom moći da bude napunjen svim onim dragim ljudima, koje želimo da ugostimo.

Jer, iako veličina slave nije nešto što može da se meri, ipak je velika radost za dušu i srce, kada taj dan možete da podelite sa svima koji su vam dragi.

Uz sve što volim da jedem, ili pravim za slavu, nekako ti kolači budu posebna priča. 

Domaćice se spremaju danima unapred. Mala armija vanilica, oblandi, london štangli i kitnikesa u špajzu moje baka Nade, i dalje predstavlja ultimativnu kombinaciju sitnih slavskih kolača. 

Ali ja tako volim čokoladu!

I uvek tražim nove recepte, u kojima je njeno veličanstvo glavna uloga.

Od mojih prvih poslastičarskih koraka, i uz sve što sam probala, jedna čokolada je konstanta.

Menaž čokolada!

Dok još nisam imala to prefinjeno iskustvo temperiranja čokolade, te sam samo na foliji, direkt postavljenoj na mlaku ringlu, topila štangle i čekala da prstom mogu da utisnem znak Menaž, u rastopljenu čokoladu, pa sve do današnjih dana kada špatulom u maloj vangli, čije dno ne dodiruje kipuću vodu, nad parom topim izlomljene komadiće, uvek je bila deo mojih kolača sa čokoladom.

Ako je slava ljubav, onda bi slavska poslastica morala da bude savršeni spoj mojih ljubavi prema nekim namirnicama. 

Kesten, crna čokolada, rum, pečene dunje, testo za tart.

Došla mi je ova kombinacija u misli, i kao nekim čudom nastade

TART OD KESTENA SA PEČENIM DUNJAMA

Testo za tart:

250g brašna

100g putera

100g prah šećera

prstohvat soli

1 žumance

ektrakt vanile po ukusu

Trebaće vam pleh za tart sa dnom koje se skida, 26/28cm

U činiji varjačom umešajte smekšali puter i šećer, dok se ne sjedine. Dodajte žumance i vanila ekstrakt, i opet smešajte zajedno. Dodajte prosejano brašno i so. Umešajte dok možete varjačom, pa nastavite rukama. Kada se formira lopta od testa, spljoštite je na oblik diska, uvijte u providnu foliju i ostavite u frižideru 24/36 sati.

Izvadite iz frižidera, razvijte testo u krug i prebacite u pleh. Dobro utisnite testo u dno pleha, i u ivice, odsecite višak, i izbodite viljuškom dno testa.

Pecite na 160 stepeni 15tak minuta ili dok ne dobije zlatno žutu boju.

Fil za tart:

1/2 kg kestena bez šećera i dodataka

100g Menaž čokolade

150g putera 

1kk ekstrakta ruma

1 kesica šlaga

dve pečene dunje

Pripremite tasto koje se ohladilo.

Umešajte kesten i otopljeni puter. Polovinu ostavite čistu, a u drugu polovinu umešajte Menaž čokoladu otopljenu na pari, i rum.

Ispecite dunje sa korom, isečenu na kosckice, posutu sa malo šećera, u rerni, dok ne smekša.

Izgnječite viljuškom veći deo dunja, ostavite par kockica za ukras.

Na dno tarta poredjajte gnječene dunje, preko ukrasite kestenom u dve varijante, i šlagom koji ste pripremili po uputstvu sa kesice.

Ukrasite dunjama, i mrvljenom Menaž čokoladom.

Prijatno!

Ovaj post je uradjen u saradnji sa Menaž čokoladom