Ružičaste naočare iliti BLUEberry Pie

Kaže meni moja Kuma: "Skini već jednom te tvoje ružičaste naočare! Kakva korist od toga? Samo se još više razočaraš kada shvatiš pravo stanje stvari."

Kuma je, naravno, u pravu. Koliko god dan bio dražesniji, lepši, ili u krajnjoj liniji podnošljiviji kada svet posmatram sa vedrije strane, najčešće iza većine stvari stoji neka sasvim gola, oštra, bolna, surova realnost.

Lako je biti vedar i lepršav kada ne razmišljate o egzistenciji, kada ne gledate odvratne slike kojima nas bombarduju mediji bez zadrške, ljude rasterane ratovima, gladnu decu, napuštene stare, bolesne, žrtve nasilja ili samo žrtve života. 

Moje "ružičaste naočare" pak od mene ne prave slepca. Ja biram da volim svoj život, decu, cveće, hranu, prirodu, umetnost i svaku vrstu lepote. Ali, itekako znam gde živim, šta me okružuje, i koliko smo dužni da pomognemo, učinimo, da se potrudimo, nadjemo u nevolji, podelimo, ustupimo, ili makar samo pružimo osmeh i zagrljaj.

I dalje imam problem da shvatim zašto ljudi ne vide dalje od svog nosa. Zašto je tako teško i mučno reći: Dobar dan. Prijatno. Izvolite. Hvala. Sve najbolje. A da ne pominjem ono čuveno, skoro neizgovorivo, Izvini. Pravdam ljude nemaštinom, borbom za život, teškim sudbinama. I delimično uspevam. Ali, mnogo češće mi sve zaliči na elementarno nevaspitanje, i totalno odsustvo empatije. 

Zar nije lepše i prijatnije svima oko nas, a i nama samima, ako makar pokušamo da gledamo stvari sa vedrije strane?

Kada je topao dan, može biti nesnosno vruće, a može biti i divan dan za bazen. Kada pada kiša, neko pomisli: "Odvratno vreme, pljušti ova kišurina!" Ja pomislim: "Divno, ne moram da zalivam cveće. A i ostaloj prirodi će značiti." Kada nemamo vremena, možemo da budemo srećni što imamo čime da se bavimo, umesto da se žalimo na gužvu. Kada naidje "sušan" profesionalni period možemo da iskoristimo višak vremena za ono što nismo stizali da uradimo za sebe, a ne da strepimo što posla nema. Jer, obrni okreni, sve se vrti u krug. I uvek talasa taj život, isto kao i smene godišnjih doba, ili pojava. Kiša, pa sunce. Zima, pa proleće. Zatišje pred buru. Pa onda bonaca i mirna plovidba do sledeće luke, u kojoj nas opet čeka neka nova avantura.

E sad, da me ne biste pogrešno shvatili, ovo nije utopija, ni prozaična priča o smislu života, i traženju skrivenih radosti u malim stvarima, life coach filozofija za one koji već imaju miran i sredjen život, pa im je lako da se raduju izlasku sunca, i listu koji leprša na povetarcu.

Ovaj Blues iz Blueberry Pite iliti Pite od Borovnica, je apsolutno izazvan mojim životom ovih dana, i nizom neobično, tužno, naporno, stresno, opterećujućih doživljaja koju boje kraj ovog nemilog leta 2016te. I svaki dan neka nova borba, a iskušenja sve veća i jača. I svaki sat svakog tog dana pokleknem, želim da odustanem, da dignem ruke, da se sklonim u okrilje svoje male porodice, i pravim se da ne postojim za spoljašnji svet. Ali, to ne učinim. Tako "blue" i umorna, stegnem sve svoje što me nosi dalje, i obema rukama rasklanjam gustiš kroz ovaj šumoviti, zakrčeni deo puta. Jer takvih će uvek biti. 

A svaki dan se trudim da ugrabim par minuta svog mira. Pokradem deci poljupce i osmehe, pa ih nosim kroz dan da me čuvaju usput. Naslonim se Njemu na rame kad god ugrabim priliku. Kupim najveći buket ruža na Kaleniću, da mi miriše na kuhinjskom stolu. I kad smognem snage, umesim neku slasnu lepotu, umešam prste u testo, i razlijem voće po njemu, pa da nas po potrebi, pokoji slatki zalogaj vine u nebesa.

Pita sa Borovnicama i Kupinama

Testo:

400g brašna

200g putera

150g braon šećera

1 jaje

1 kašika ekstrakta od vanile

malo vode po potrebi

Fil:

1kg voća po izboru, ja sam koristila šumske borovnice i kupine, i pitome borovnice

50g braon šečera

3 kašike gustina

cimet, rendana kora limuna, djumbir

belance i šećer za posipanje

Zagrejte rernu na 180 stepeni.

Puter isitnite na kockice, preko prosejte brašno i umešajte prstima dok ne dobijete sipkavu smesu koja liči na krupnije prezle. Dodajte šećer, zatim jaje i ekstrakt vanile. Ako vam se učini da je testo previše suvo, po potrebi dodajte malo vode, i zamesite testo u loptu. Suvoća testa zavisi od veličine jajeta. Umotajte testo u providnu foliju i ostavite u frižideru jedan sat.

Premažite puterom kalup za pitu. Podelite testo na dva dela. Razvucite donju koru i obložite njome pleh, pažljivo utisnite testo uz ivice. 

Voće umešajte sa šećerom, gustinom i začinima, i poredjajte u kalup. Možete donju koru pre redjanja voća da namažete blago ulupanim belancem, to će sprečiti sok da previše omekne donju koru.

Preko voća poredjajte razvučenu drugu koru. Možete da redjate rešetku, ili koru u celini, ali onda obavezno izbušite otvore u njoj, da bi u pečenju izlazila para. U ukrašavanju pustite mašti na volju.

Po želji gornju koru premažite blago ulupanim belancem i pospite šećerom. To je magična formula za ekstra hrskavu gornju koru.

Pitu ubacite u rernu na 50tak minuta, dok ne poprimi zlatnu boju.

Služite toplu ili hladnu, uz kuglu sadoleda ili nekog laganog krema.

Prijatno!