Usporeni januar iliti Riblja rapsodija
Obrni, okreni ispade ceo ovaj januar neki produženi praznik.
Sklopile su se kockice, mada je tu prste umešao i jedan standardni, post praznični virus, koji je Devojka donela iz vrtića, pa nas je usporio, te smo jedno dve nedelje bili prilično vezani za kuću.
Ali, sveopšti utisak jednog sporog, nežnog zimskog doba.
Uspelo je tu da se zgura i jedno poluuspešno skijanje, doduše za dečake sasvim uspešno, za nas cure sa temperaturom skroz neuspešno, te smo se našli na pola puta. Makar smo imale zimsku idilu kroz prozor, i gledale ogromne pahulje kako se jure u mećavi, dok su nam jele odevene u bele haljine plesale ispred prozora.
I tako, ovaj januar se razvlači lagano, ispod ćebića, po kauču, više obasjan svećama nego suncem, ušuškan između redova nikako pročitane knjige sa prošlog sajma, i ukraden između sporadičnih obaveza.
Za nekoga kao što sam ja, ko prilično dobro pliva u metežu i gomili "zadataka", možda najteži od svih je da nauči da se opusti, uspori i zažmuri na jedno oko, te tako preskoči poneku "neodložnu" stvar koja mora da se uradi Sad ili Nikad. Kao npr. spremanje ormara sa dečijom garderobom, i razvrstavanje iste. Priznaćete pravo pitanje života ili smrti.
Kad bih bila iskrena, pre svega prema sebi samoj, morala bih da priznam da 60 posto tih nepremostivih prepreka u danu postavim sama, i to bez pravog razloga, sem onog čuvenog: "Danas sam rešila da..."
E, nastupa novo doba, od sad vežbam novu rečenicu: "Danas sam rešila da NE.." pa dalje dodajemo po želji "čistim špajz... skupljam lišće sa terase... raspremam papire iz fioka... odvajam igračke i odeću za poklanjanje... krečim Višnjine žvrljotine... " i tako redom. Nepregledan niz "Obaveza" koje izmišljam iz dana u dan, samo zato da ne bih, ne daj Bože, sedela besposlena veći deo dana.
Kad vas smlati virus, pa i par dana posle temperature nemate snage da vitlate po kući, kuhinji i pijaci, nego možete mirne duše da čitate knjigu i slušate jazz, onda nekako shvatite da postoje obaveze koje su OBAVEZNE, i mnogo njih koje to baš i nisu.
Uz novi niz vežbanja neispunjavanja neobaveznih obaveza ide i malo manje vremena provedenog uz šporet, jer srećom, u današnje vreme, lako je spremiti brzi ručak, i ostaviti sebi ostatak vremena za uživanje.
Danas u taj lagani meni, uklapamo opet nešto iz ponude Frikom zamrznutih proizvoda.
Riblja rapsodija
Frikom panirani štapići bakalara
200g prokelja
tvrdi kozji sir za zelenim biberom
veza rotvica
integralni susam
vinsko sirće 2 kašike
kristal šećer 2 kašike
vlašac veza
so, biber
Frikom panirane štapiće bakalara ispecite u rerni, tako što ćete ih poređati na pleh, prekriven papirom za pečenje, i ispeći na 220 stepeni celzijusa, na najvišoj rešetki. Po sedam minuta sa obe strane.
Prokelj operite i veće glavice isecite na pola. Zatim ga sotirajte na maslinovom ulju, na jakoj vatri, 7-8 minuta, sa susamom. Začinite solju i biberom.
Tvrdi kozji sir izgrilujte na gril tiganju na jakoj vatri.
Rotkvice operite i narežite na listiće, začinite sa dve kašike vinskog sirćeta i dve kašike šećera, i ostavite da ukiseli 20tak minuta.
Kada je sve gotovo servirajte štapiće bakalara, uz sotirani prokelj, grilovani kozji sir i salatu od ukišeljenih rotkvica.
Začinite svežim vlašcem.
