Sv. Nikola, devojačka slava iliti Praznična pavlova

Sve čekam taj sneg.

A on nikako da nas obraduje. 

Miriše u vazduhu. Doduše, da se ne lažemo, pre par dana mirisalo je i proleće, ali ipak se predomislilo, pa je pobedio decembar.

I hladno je, al nije to ona reska zima. I tako čekamo, čekamo, a dani prolaze, i evo već je Sv. Nikola, tako često je nekada sve bilo zavejano, i gosti su jedva uspevali da se probiju iz dvorišta, strmim ulicama prepunim snega do, i od naše kuće.

Ne znam zašto smo tako skloni da svemu nalazimo manu. A čak i kada pokušavamo da budemo neki pozitivci, često iz okoline dolazi kritika, jer nije ni primereno biti previše optimističan. 

A opet u nekim kulturama, ljudi blagi, nasmejani, raduju se malim stvarima, i svakom danu, iako su ponekad na ivici egzistencije.

Da, sigurno ima veze sa kulturom, klimom, vaspitanjem, religijom, i hajde da ne redjam sada sve moguće razloge. Ali, zašto bi to bila neka uslovnost.

Nije da se sada ja pravim pametna, neću da pišem traktat o ljubavi, cveću, suncu i lepoti života. Ustanem svako treće jutro, namrštena, umorna, a dan još nije ni počeo. Jedva se pokrenem, u ludilu obaveza, čini mi se ponekad da sam na korak do toga da iskočim iz sopstvene kože. I tada mrzim jutro, i što je oblačno, ili pada kiša, ili što sija sunce i 15 stepeni je usred decembra, ili što duva vetar, ili već bilo šta što toga dana može da posluži kao razlog za "nadrndanost". I nisam objavila post već 10 dana, i nisam platila sve račune, i nisam 8 meseci bila kod kozmetičara, i ruke su mi suve, i nemam lepe crne, ravne čizme, i auto je prljav, i u Ikei još nisu stigle novogodišnje lampice, tjmjkbžj!!!

Uh, a kako lako krene, i narasta ta siva lavina svega što nas žulja, i svega što nam fali!

Ja ovo ne pišem da vam držim predavanje, i izigravam life coach-a, iako možda ponekad tako deluje.

Ovo samo ja SEBI pomažem da "ispeglam" tu boru iznad leve obrve, i da opustim ramena, koja tako često stoje nagore, u nekom glupom grču. Moja mala, lična terapija, kao da sam sama sebi lupila jednu čvrgu, i pokazala da možda ipak nije loše da probam da volim svaki dan.

Jer, danas je počela zima, a nema snega, pa šta! Zato, sija meko zimsko sunce, ulice su suve, nema vetra, uskoro će vikend, u nedelju kitimo jelku i ukrašavamo kuću, poklone sam već skoro sve pripremila, sveće gore, čim padne mrak, a sneg...

Pa, stići će i taj sneg.

A dok ne stigne, evo snežna pahulja Pavlova, kao venčić od snega, da ukrasi praznične dane.

Praznična Pavlova

Ova tortica možda više ide uz neko leto, ali čemu pravila!

Ako je napravite u obliku venčića, i ukrasite modrim borovnicama, ili ribizlama koje se tako divno uklapaju uz božićno drvce, nema razloga da ova nežna, pufnasta, kremasta lepotica ne krasi vašu novogodišnju trpezu.

300g belanaca

600g šećera

prstohvat soli

1 supena kašika sirćeta

1 supena kašika gustina

1 supena kašika arome vanile

pakovanje slatke pavlake

voće po izboru

Belanca umutite na srednjoj brzini, sa malo soli. Kada krene da se stvara pena, polako dodajte malo po malo šećera, i mutite dok ne umutite čvrst šam, a mikser ostavi mekane vrhove kada ga izvučete iz šama.

Špatulom nežno umešajte sirće, pa gustin, pa vanilu.

Iz špric kese istisnite smesu na pleh, na peki papir u obliku venčića. A naravno, možete i samo da napravite jednu okruglu koru.

Pecite na 100 stepeni, sat i po vremena.

Kada je gotovo, isključite rernu, odškrinite vrata od rerne, i ostavite koru da se sasvim ohladi u rerni.

Kada je kora hladna, umutite šlag, pa stavite preko kore, i onda ukrasite venčić voćem po izboru.

Prijatno!

Sav ovaj divan, nežni, šarmantni porcelan koji vidite na fotkama, je delo dve čarobnice koje su vlasnice brenda Remake. Pravi je trenutak da posetite njihovu radnju u Kneza Sime Markovića 10, i da izaberete poklone za drage osobe, ili za sebe 😉

Moji paketići su već u Deda Mrazovoj vreći ❤️