Sve je lako, i sve je moguće. Otresa se ustajala prašina sa mokasina i usporenih misli. Sve leprša, i leti. Možda nikada nisam umela da savladam do kraja taj ludi prolećni tok života. A i zašto bih? Jer, ima li šta lepše od nasmejanih lica, šarenila cveća u parkovima i na terasama, opojnih mirisa koji lebde ka vama sa svih strana.