Oblak delikatesnih snova iliti Burrata

Najduža pauza između postova ikad!

Zato brže bolje ukebah ovaj vikend da uradim novi post, jer evo nam ga avgust za koji dan, to bi već bilo previše.

Proleteše jun i jul.

Pozorišna sezona se ozbiljno produžila, skoro do samog kraja juna, a dan posle poslednje predstave, već smo bili na putu ka moru. Ovo leto, a bogami i jesen i zima, će biti izuzetno radni za mene. Još uvek ne smem ništa da otkrivam, ali počinjem jedno veliko snimanje, te smo morali da ugrabimo sam početak leta da odradimo more, jer sad više odmora nema.

Zato sam tako lenja, i zabušavam sa blogom. Skupljam snagu, odmaram, čitam, družim se sa porodicom, krademo lepe dane, ovog varljivog leta, da zbrišemo još u prirodu kad god možemo, pa mi ne zamerite.

Uz sav taj odmor, ide i zabušavanje u kuhinji. Devojka jede u vrtiću. Momak je bio na kampu, a od kad se vratio svako malo gostuje kod bake, kod drugara, i tu se opet švercujem, a nas dvoje "matorih" onda ručamo sendviče, pastu, jaja sa paprikama, i obilno koristimo usluge beogradskih ugostitelja. 

Nije ni dobro imati pritisak. Naiđu tako neki lenji dani. E vala, neće da stane svet što nisam skuvala supu i punjene paprike. I što kalupi za tart polako prašnjave u kuhinjskim ormarićima. Sprčkam neku salatu za 5 minuta, i onda uživam na terasi uz lagani ručak i knjigu.

Kada sam bila mlađa sumnjala sam u nove ljubavi u svetu gastronomskih užitaka. Znalo se na šta otkidam, a iako sam s godinama počela da uživam u otkrivanju novih začina, namirnica i jela, retko mi se dešavalo da me ta ljubav strefi kao grom iz vedra neba.

A onda me strefila!

Jednog prepodneva sa Kumom, dok smo tračarile i naručivale kasni doručak u jednom bistrou u Balkanskoj, ona je naručila nešto za šta pre tog jutra nisam ni čula (a bila sam ubeđena da takvih jela skoro i nema, makar sa ovih naših podneblja, i iz bliskih mediteranskih kuhinja).

Posle nekog vremena pred nas je stigao tanjir, gnezdašce od rukole, i u njemu ušuškan mali dundasti beli oblak od sira. 

Burrata!

Pomalo zbunjeno sam gledala kako nežno zaseca tu mekanu lopticu, i kako iz nje počinje da curi sočna smesa od kremaste mocarele.

A kada sam probala prvi zalogaj, direktno sam se ludo zaljubila, i više nije bilo povratka.

Burrata je posebna vrsta mladog sira, koji potiče iz gradića Andria, predeo Murgia, u regiji Puglia u Italiji. Pravi se tako što se mocarela oblikuje u malu vrećicu, koja se napuni smesom od pavlake i grudvica razvučene mocarele, i uveže na jednom kraju u lopticu.

Ova loptica je takav spoj nežnih i delikatesnih ukusa i tekstura, da nema šanse da ostanete ravnodušni prema njoj. Samo ime kaže da nosi tu kremastu, puterastu strukturu, blagog ukusa, ali ipak specifičnog. 

Od kada sam je probala, svet sira za mene više nikada nije bio isti. A inače obožavam sve vrste sireva, od mladih, sremskih, preko francuskih plesnivih, grčke fete, sve do starih, jakih, ovčijih iz Lazaropolja, i vrhunskih parmezana. Ali, zaista postoji razlog zašto je Burrata dobila laskavu titulu kraljice italijanskih sireva.

Ja je najviše volim u najjednostavnijim kombinacijama, uz salatu, domaći paradajz, masline, ili uz grilovane smokve, dinju, i pršutu. Ali postoji mnogo načina da je jedete. Ide uz salate, u pastu, ili na pici, a sasvim je u redu da je samo stavite na parče tostiranog domaćeg hleba, i taj zalogaj zalijete nekim dobrim vinom.

Danas sam napravila klasičnu obrok salatu.

Salata sa Burratom

1 Burrata

matovilac salata

paradajz

kalamata masline

kuvana panceta u listićima

maslinovo ulje

balzamiko krema od nara (ili bilo koje balzamiko sirće)

so i biber

Napravite gnezdašce od salate, urolajte pancetu pa složite preko salate. Dodajte kriške paradajza, masline, i onda položite Burratu na salatu. Na kraju začinite, i prelijte maslinovim uljem i balzamiko kremom. Servirajte uz prepečeni domaći hleb.

Prijatno!

P.S. U Beogradu Burratu možete da pojedete u italijanskim restoranima, a ponekad se može naći i delikatesnim radnjama. Ova sa slike je bila poklon naših dragih drugara iz Pizza Fabrike, gde osim Burrate, obavezno probajte i savršenu pizzu! Moji favoriti su Bianca sa extra maskarpone sirom, ili Gustosa.