Never give up iliti Kari ćufte u paradajz sosu
Postoje neka jela koja, iz meni ne sasvim jasnih razloga, nisu tako česta na repertoaru naše kuhinje.
Ne mogu da kažem, ima tu i nekih koja nedostaju zbog jednostavne činjenice da ih ja ne volim. Što, priznajem, izaziva povremenu pobunu u našim redovima od strane ljubitelja plavog patlidžana, na primer. Ali, to su zaista sporadični slučajevi.
Češće se dešava da na neka jela prosto zaboravim. Možda mi nisu bila omiljena u detinjstvu, pa sa sad ti "repovi" mrzovolje provlače i dalje po mojim nepcima. Neka opet baš volim, ali su prekomplikovana za svakodnevni meni.
I tako, pre nekih nedelju dana, setila sam se da postoje i Ćufte u paradajz sosu.
Priznajem, to je jelo za koje ne bih mogla da kažem da mi budi baš neke lepe uspomene, mada me katkad i privlači. Ali, ono što je sigurno, to je da ukućani s' vremena na vreme, pokušavaju da me privole na tu stranu, svojim žalopojkama tipa: "Mama, mi nikad nemamo ćufte za ručak kao u vrtiću". Ovo je svakako kod mene češće izazivalo ponos, nego stid, pred tim kamenom temeljcem svake poštene kantine obrazovnih ustanova.
A, onda sam se zamislila.
Ako je to jelo koje će izazvati opštu radost u našoj kući, pa ko sam onda ja da stanem na put toj gastronomskoj sreći.
Provela sam neko vreme, pokušavajući da se setim recepta, a onda pitala za savet prijateljicu. I u tom magičnom trenutku, dok sam slušala njeno sasvim jednostavno objašnjenje, zalepila sam se za jednu rečenicu:
"Samo što ja ne volim da umešam ćufte u sos, uvek poslužim sos odvojeno, pa svako prelije po želji."
TO je bio razlog svih mojih sumnji i nedoumica. Pamtim ukus kuvanog mlevenog mesa, bez svih onih finih masnoća i moča, umešan u malo gušću paradajz čorbu.
Kakva je to šteta! Utopiti sve te miomirise malih mesnih uštipaka, procvrčalih na zlatnom ulju, u veliku količinu paradajz sosa. Izvinjavam se unapred ljubiteljima klasičnog recepta, ali samo potvrdjujemo onu čuvenu: "O ukusima..."
Naravno, u svemu ovome krije se i velika životna lekcija. Nikada ne treba odustati od nečega dok ne pokušate sasvim, i do kraja. Ko zna, možda vam je samo potreban nov ugao gledanja. Možda neki novi "začin" ili sasvim neočekivani postupak, preokrene celu situaciju u vašu korist.
Kari ćufte u paradajz sosu
Pored pomalo izmenjenog postupka, probala sam i da oplemenim jelo začinima koji nisu uobičajeni za našu kuhinju, a savršeno pristaju ovoj kombinaciji. To je, pre svega, kari u mesnim kuglicama, a zatim i bosiljak u paradajz sosu.
Za ćufte:
500g mlevenog mesa (juneće, ili mešano juneće i svinjsko, što je sočnija kombinacija)
1 mala glavica crnog luka
1 jaje
komad sredine starog hleba
čen belog luka
1/2 kašičice karija
1 kašičica mlevene paprike
šaka seckanog peršuna, korijandera ili vlašca
soli i bibera po ukusu
Za sos:
500ml soka od paradajza
1 kašika brašna
pola šake seckanog bosiljka, sež ili suv
soli i bibera po ukusu
Sve sastojke za ćufte umešate zajedno. Crni luk sitno naseckate. Čen belog luka izgnječite. Sredinu hleba usitnite prstima, a možete u blenderu i da sameljete, tada možete da iskoristite i koricu.
Umesite dobro rukama, uvijete u providnu foliju i ostavite u frižideru da odstoji pola sata.
Nakon toga oblikujete loptice i pržite dobro sa svih strana, u masti, na srednjoj vatri.
Kada su gotove, izvadite ih iz tiganja, i na toj masnoći propržite brašno, pa dodate paradajz sok i začine. Kada sos zgusne, sklonite sa vatre.
Ćufte naravno idu uz pire krompir, te tu tradiciju nećemo menjati. Servirajte ćufte uz pire, i nežno prelijete paradajz sosom.
